Na svetu nema puno stvari lepših od polarnog svetlosnog spektakla – aurore borealis, složiće se i najiskusniji putnici.
Nauka kaže da su takozvana polarna svetla rezultat sudara elektrona i atoma u gornjim slojevima atmosfere. Međutim, prosečni posetilac poput mene lako bi mogao pomisliti da su aurore čista magija i tu nema drugog objašnjenja.
Island, najsevernija zemlja Evrope, jedno je od najboljih zimskih odredišta za lov na auroru borealis.
U Rejkjaviku postoji nekoliko turističkih agencija koje prodaju izlete poznate kao „lov na auroru”, autobusom, brodom, džipom, pa čak i sa profesionalnim fotografima koji će vam pomoći da zabeležite ovaj poseban momenat.
Izleti mogu varirati od dvočasovne vožnje autobusom do petodnevne potere koju vodi astrofizičar. Kako god, da biste videli polarnu svetlost, zapravo vam je potrebno samo vrlo mračno mesto, automobil i koliko toliko sreće.
Kao bonus, povedite i grupu prijatelja sa kojima ćete uživo podeliti oduševljenje jer je ovaj doživljaj teško prepričati.
Sajtovi s prognozama gde će se pojaviti polarna svetlosti mogu takođe pomoći, no sve i da krenete potpuno nespremni ne znači da ćete se razočarati. Polarna svetlost može se videti bilo kad, od početka septembra do sredine aprila.
Moj prvi ikad lov na auroru započeo je jedne prohladne noći oko 22 sata kad smo kombijem napustili Rejkjavik, krenuvši prema nacionalnom parku Tingvelir, koji je bio naša prva stanica.
Nakon jednosatne vožnje stigli smo do parka koji, iako prilično izolovan, nije bilo savršeno mesto za polarne svetlosti, zbog svetla iz recepcije parka. Međutim, parkirali smo se i neko vreme čekali, sa postavljenim kamerama.
A onda – spektakl. Prvo se pojavila malecka beličasta mrlja na nebu, ali pre nego što smo stigli da se razočaramo svetlo se proširilo u veličanstveni veo koji je prekrivao horizont.
I dalje je, međutim, sve bilo belo. To je jedna od stvari koje nam niko nije rekao o polarnim svetlima. Svi smo videli one fotografije fluorescentnih zelenih horizonata od kojih zastaje dah, ali zapravo, aurora nam se uživo većinom čini jednostavno bela.
Nažalost, ljudsko oko ne može videti ono što može dobar fotoaparat, pa kad fotografišete belu auroru, na fotki će se prikazati zeleno.
Ipak, čak i viđen nesavršenim očima čoveka, prizor je bio nezaboravan. Toliko da je jedan od fotografa iz grupe upao u pukotinu između dve tektonske ploče, još jedna od stvari koja vam se može desiti na Islandu ako ste nepažljivi.
Nastavili smo potragu. Još 40 minuta vožnje kako bismo pronašli najmračnije moguće mesto za parkiranje automobila i strpljivo čekali.
Već nakon pet minuta smrzavanja opet se pojavilo. Isprva sramežljivo, opet belo, ali nakon još pet minuta nebo nam je izvelo takvu predstavu da su čak i ljudi rođeni i odrasli na Islandu rekli da nikada nisu bili svedoci takvog nastupa.
Vreme je stalo. Svetla su plesala, ovaj put u različitim bojama – ružičastoj, ljubičastoj, zelenoj, beloj. Činilo se da se ti elektroni i atomi toliko zabavljaju sudarajući se po nebu, pa smo i mi spontano počeli da vrištimo od uzbuđenja, radujući se svakom novom svetlosnom manevru.
Bili smo srećni što smo u grupi, uvek će postojati neko ko će moći da posvedoči koliko je fascinantan bio prizor kom smo prisustvovali.
Putovanje po „zemlji leda i vatre“ uvek je jedinstveno iskustvo, jer se zapanjujuće razlikuje od svega što je većina nas ikad videla. Jurnjava za aurorama učini posetu Islandu još dodatno posebnom.
Ipak, ako posetite Island u letnjim mesecima, te propustite polarnu svetlost, bele noći su sasvim dobra utešna nagrada. U tom slučaju obavezno svratite u muzej posvećen ovom fenomenu – Aurora Rejkjavik.
Ovde ćete saznati sve o tome i možda odlučiti da se jednog dana vratite na Island u potrazi za polarnom svetlošću.
Autor teksta: N. Košta
