Na današnji dan 1787. godine rođen je Vuk Stefanović Karadžić, koji je ostao upamćen kao reformator i tvorac modernog srpskog književnog jezika i literature. Međutim, za Vukov život vezano je i mnoštvo manje poznatih zanimljivosti, koje ga predstavljaju u sasvim drugačijem svetlu.
Prva je svakako kako je dobi ime Vuk.
Naime, Vukovi roditelji, Stevan i Jegda imali su petoro dece, koja su im rano pomrla. Kad umiru mala deca, narod veruje da ih jedu veštice. Po istom verovanju, detetu treba dati ime Vuk, jer veštice ne smeju udariti na vuka.
Tako su Stevan i Jegda svom šestom detetu dali ime za koje se verovalo da će ga štititi od zlih očiju i veštica, i da će tako izbeći sudbinu svoje petoro braće i sestara rođenih pre njega, pomrlih pre nego su čestito i prohodali.
Prilikom svog boravka u Rusiji 1819, Vuk je dobio pored prezimena Stefanović, i ime roda – Karadžić.
Za ovo je zaslužan jedan od njegovih domaćina, Pjotr Ivanovič Kepen kome je bilo neprijatno predstavljati Vuka samo sa Vuk Stefanović (jer se u Rusiji uvek pisalo očevo ime i familija), a čuvši od njega da je od „kolena Karadžića“, predstavljao ga je kao Vuka Stefanovića Karadžića.
Na samom početku Vuk je stekao reputaciju oštrog i veštog polemičara koji ne gubi megdane.
Kada je Vuk u ćirilicu uneo latinično slovo J, naišao je na jak otpor sveštenstva, pa i samog kneza Miloša. Najoštriji protivnik je bio Jovan Svetić-Hadžić, tadašnji veliki književnik. U vezi sa tim je poznata anegdota, odnosno šta je Vuk jednom prilikom primetio i kako je opravdao ovaj svoj postupak: „Vidim, da iz latinice nisam uzeo slovo J, ti sad ne bi bio Jovan nego ovan!“
Stavljajući glavu u torbu Vuk se usudio da istinito opiše čak i obesnog kneza Miloša Obrenovića, gospodara Srbije.
Ljut na Vuka, knez Miloš mu je zabranio da dolazi u Srbiju. Nisu smele da se čitaju ni Vukove knjige. Nepismeni knez Srbije proglasio je za najvećeg neprijatelja Srbije najpismenijeg Srbina Vuka Karadžića.
Knez Miloš Obrenović ga je ograničavao, a mnogi učenjaci kritikovali i napadali.
Sveštenici su mu spočitavali da koristi „jezik govedara”, podržavaoci njegove reforme srpskog jezika su bili proganjani, ali Vuk Stefanović Karadžić nije odustajao.
Vukova reforma je pobedila, a on je obogatio srpski jezik, sa gotovo 30.000 reči i učinio ga ovakvim kakav je danas. Upravo to mu pojedini i zameraju.
Činjenica je da su se Srbi i Rusi do Vukove reforme jezika u velikoj meri razumeli, smatralo se da govorimo istim jezikom manje-više, a nakon reforme to više nije bilo moguće jer je srpski jezik „obogaćen“ novim rečima, te je na taj način postao drastično izmenjen u odnosu na period pre Vukove reforfme.
No, bez obzira na ovakva mišljenja, Vukov značaj za srpski književni jezik je nemerljiv.
On je sakupljao i objavljivao narodne pripovetke, pesme, umotvorine, basne i ostala dela koja su štampana po prvi put, te je na taj način pružio mogućnost svim Srbima koji žive pod tuđinskom vlašću dva velika carstva da se upoznaju dublje sa svojom kulturnom baštinom i dobiju šire saznanja o njoj.
Preuzmite android aplikaciju.
