Na današnji dan 1915. godine preminuo je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke.
Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministrastvu spoljnih poslova.
Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade).
Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir sa Turskom posle Prvog balkanskog rata.
Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije.
Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis „Vila“. Njegovom zaslugom štampani su „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka“ i „Zakonik Stefana Dušana cara srpskog“ (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: „Vaskrs države srpske“, „Srbi i Turci XIV i XV veka“, „Selo“, „Balkanska pitanja“, „Istorija srpske književosti“, „Srpska gramatika“.
Vučić: U posedu smo još jedne note o povlačenju priznanja nezavinosti Kosova
Preuzmite android aplikaciju.
