Na današnji dan 1821. godine umro je bivši francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope.
Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je, u 24. godini, postao general.
U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku republiku.
Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao „prvi konzul“, a od 1802. kao „doživotni konzul“.
Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov krivični i građanski zakonik (Napoleonov kodeks). Zaključio je konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i Francuske.
Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i Austerlica primorao je Austriju na mir.
Zaratio je s Pruskom 1806. tukao ih kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je brata Žozefa za španskog kralja.
Napoleonove pobede od 1805. do 1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju predvodeći vojsku od 600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored činjenice da je uspeo da zauzme Moskvu u Rusiji je katastrofalno poražen.
Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi, Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814. a Napoleon je prognan je na sredozemno ostrvo Elba.
Odatle je pobegao i vratio se u Pariz marta 1815, ali je već u junu konačno potučen kod Vaterloa i prognan na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu na kojem je umro kao britanski zatočenik. Ima indicija da je otrovan.
Preuzmite android aplikaciju.
