Sveta Petka je za vernike pravoslavne veroispovesti veoma važan praznik koji se proslavlja na današnji dan, 27. oktobra po Gregorijanskom kalendaru ili 14. oktobra po Julijanskom kalendaru.
Sveta Petka je za sve pravoslavne vernike simbol čistog isposničkog života, duboke vere i neizmerne ljubavi prema Bogu koja je rezultirala velikom pobožnošću i snagom duha koja je kasnije oblikovala svetost Petke, kao i njene isceliteljske sposobnosti.
Ko je bila Sveta Petka i zbog čega se slavi?
Svetu Petku koju slavimo danas trebalo bi razlikovati od Svete Petke Trnove, odnosno Prepodobnomučenice Paraskeve koja se slavi 8. avgusta po Gregorijanskom kalendaru.
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva slavi se danas i ona je bila rodom iz tadašnjeg grada Epivata, koji je danas grad Selimpaša u Turskoj, udaljen 50-ak kilometara od Istanbula.
Sveta Petka Trnova je, takođe, velika Svetiteljka pravoslavnih vernika, ali je živela u Rimu. Sveta Petka rođena je u desetom veku, dok je Sveta Petka Trnova rođena u drugom veku.
Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka) ime je dobila dobila prema danu svog rođenja, prema petku.
Grč. Παρασκευή znači petak i čita se Paraskevi. Na srpskom jeziku ime Petka izvedeno je iz reči petak.
View this post on Instagram
Sveta Petka, prema hrišćanskom predanju, je od malih nogu vaspitana u religioznom duhu, te je to vaspitanje prenela i na kasnije dane. Već kao mlada obilazila je razna svetovna stacišta gde se iz vere krepila duhovnom i fizičkom snagom koja je rezultirala dugim asketskim životom.
Naime, posle brojnih svojih hodočašća i poseta svetinjama, Sveta Petka se zadržava u pustinji Jordan, gde je, decenijama, u tišini i samoći dokazivala svoju veru. Pred smrt vraća se u svoj rodni grad i umire u senci zaborava svojih Epivaćana – kao stranac.
Tek nakon njene smrti, njena svetost i veličina bivaju spoznati.
U snu su se javili sveci njenim sugrađanima da ukažu na mošti Svete Petke koje bivaju negde u gradu zakopane i koje bi bilo dobro posle, već, nekog minulog vremena, otkopati i premestiti.
Nakon premeštanja tela Svete Petke, njeni sugrađani su mogli da svedoče o telu koje je nakon nekoliko godina od usmrtljenja ostalo isto. Od tada je otpočeto celivanje njenih moštiju, koje je izlečilo mnoge bolesne.
Mošti su se godinama prebacivale, usled brojnih ratnih previranja i osvajanja, a 1398. godine su čak bile i u Srbiji.
Danas se mošti Svete Petke nalaze u Rumuniji, u gradu Jaši.
Zanimljivo je da su brojni carevi i sultani želeli mošti Svete Petke upravo zbog njene isceliteljske moći.
Veliki praznik za Hrišćane
Danas je ovaj sveti dan, jedan od najvećih i najvažnijih praznika za pravoslavne Hrišćane upravo zato jer Sveta Petka svedoči o jednoj snazi, o jednoj ljudskoj veličini koja je uspela da izbegne sve varke i pomame ovog sveta, dok je živela u njemu.
Njena svetovna uloga nazirala se još za vreme života. Ona je štitila, volela i činila dobro svim ljudima.
Sveta Petka upamćena je kao ona koja se klonila prolaznih stvari, imajući u vidu samo lepotu večnoga života. Dosegla je veličinu o kojoj se sa divljenjem govori.
Neizmerna je bila u svojoj dobroti, snazi i jednostavnosti, bez velikih želja okrenuta ka zakonima Božijim.
Njena isceliteljska moć i danas pomaže svima onima koji je traže, dok njena veličina postaje inspiracija u ovim teškim i nehumanim vremenima u kojima su ljudi okrenuti daleko od duhovnosti.
Teodosije Hilandarac: biograf Svetog Save i jedan od 100 najznamenitijih Srba svih vremena
Preuzmite android aplikaciju.
