Početna > Svet
Svet

Na današnji dan, 4. jun

Pročitajte najzaniljmivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
Foto: Unsplash/Juliana Kozoski
Foto: Unsplash/Juliana Kozoski

1133 – Nemački kralj Lotar II krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783 – Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno prikazali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798 – Umro je italijanski avanturista đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao – neumorni ljubavnik.

1831 – Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1867 – Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Između dva svetska rata po njegovoj zamisli je izgrađena „Manerhajmova linija“ odbrane duž granice sa SSSR.

1916 – Kod LJvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je znatno olakšala položaj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio 400.000 vojnika.

1920 – U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Mađarskom oduzevši joj teritoriju u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941 – U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942 – Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi veliki poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943 – Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944 – Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946 – General Huan Peron (Juan) izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, od kada je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore (Hector Campora) i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron (Isabel).

1971 – Umro je mađarski marksista i književni kritičar đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života („Istorija i klasna svest“, „Razaranje uma“, „Mladi Hegel“).

1989 – Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Po zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a po izveštajima većine svetskih medija, poginulo je više hiljada ljudi.

1989 – Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret „Solidarnost“ nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj socijalističkog uređenja i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa „Solidarnosti“ Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991 – Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku posle 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993 – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest „zona bezbednosti“ (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996 – Evropska raketa „Arijana 5“ eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003 – Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi 12 godina.

2003 – Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004 – U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi, poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto, Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

2006 – Pobedom na predsedničkim izborima, bivši predsednik Alan Garsia vratio se na političku scenu Perua, pošto je njegova vlada 1980-ih godina svoj mandat završila ekonomskim krahom, nasiljem pobunjenika i optužbama za zloupotrebu položaja.

2017 – U terorističkom napadu u centru Londona, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, sedam ljudi je poginulo i 48 povređeno.

2018 – Na izborima u Sloveniji većinu u Parlamentu je dobila Slovenačka demokratska stranka (SDS) Janeza Janše koji je imenovan za mandatara vlade. Slovenija je novu vladu dobila sredinom septembra, a nakon neuspeha SDS-a vladu je formiralo pet stranaka okupljenih u koaliciju oko Liste Marjana Šareca, novog premijera.

Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do energetske krize

Preuzmite android aplikaciju.