Početna > Svet
Svet

Na današnji dan, 28. maj

Pročitajte najzanimljivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
Foto: Unsplash/Juliana Kozoski
Foto: Unsplash/Juliana Kozoski

1522 – Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.

1660 – U Osnabriku je rođen Džordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.

1738 – Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.

1759 – Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.

1812 – Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834 – U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.

1843 – Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika „Compendious Dictionary of the English Language“, a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.

1879 – Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1884 – Rođen je češki državnik Eduard Beneš, osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.

1934 – Kanađanka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih „Dionove petorke“, prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.

1937 – Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.

1937 – Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije („Praksa i teorija individualne psihologije“, „Poznavanje čoveka“, „O nervoznom karakteru“).

1940 – Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.

1944 – Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Djorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

1961 – Ukinut je „Orijent-ekspres“, voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.

1971 – SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.

1972 – U Parizu je umro vojvoda od Vindzora, koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.

1976 – SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1982 – Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.

1986 – Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice „Saljut 7″ i provela oko četiri časa u „kosmičkoj šetnji“.

1987 – Zapadni Nemac Matijas Rust (19) preleteo je sportskim avionom „Cesna“ od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.

1995 – U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.

1995 – Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.

1995 – Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je „Zlatnu palmu“ za film „Podzemlje – bila jednom jedna zemlja“. Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film „Otac na službenom putu“.

1997 – Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1998 – Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.

1999 – Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio je uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

2001 – U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.

2002 – Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.

2004 – Direktor i glavni urednik podgoričkog lista „Dan“ Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.

2008 – Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.

2008 – Univerzitet u Beogradu obeležio je 200 godina postojanja.

2013 – Preminuo je Zoran Erkman Zerkman, muzičar i jedan od najboljih trubača srpskog rokenrola. Bio je član Omladinskog džez benda RTB-a i grupe Disciplina kičme i osnivač grupa Bukvar Bukvar i Zerkman Big Bang.

2015 – Luiz Ričardson je prva žena imenovana na čelo Univerziteta Oksford od njegovog osnivanja 1230. godine.

2018 – Preminuo je Serž Daso francuski političar, novinski izdavač i vodeća ličnost industrije aviona i oružja.

2021 – Nemačka je ubistva više desetina hiljada ljudi u Namibiji tokom kolonijalne ere priznala kao genocid i obavezala se da će finansirati razvojne projekte u toj zemlji, u vrednosti od 1.100.000.000 evra.

Novi pacifički sporazum na vidiku, na čelu će biti Kina

Preuzmite android aplikaciju.