Pročitajte najzanimljivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
1556 – Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer, spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju i sastavio „Opšti molitvenik“ na maternjem, engleskom jeziku.
1685 – Rođen je Johan Sebastijan Bah na čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog izvođenja Bahovog remek dela „Muke po Mateji“ (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i „Branderbuški koncerti“ i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.
1804 – Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivični i građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada „doživotni konzul“, reformisao pravosuđe.
1829 – U zemljotresu u Španiji poginulo je 6.000 ljudi.
1839 – Rođen je kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe „Velika petorica“, predstavnik ruske nacionalne muzičke škole (opera „Boris Godunov“, klavirska kompozicija „Slike sa izložbe“).
1871 – Kancelar Oto fon Bizmark otvorio je prvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nemačkog carstva.
1884 – U Francuskoj su legalizovani sindikati.
1913 – Rođen je jugoslovenski književnik Ivan Goran Kovačić, autor poeme „Jama“ (1943), potresnog dela o zločinima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema „Jama“ inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigonja.
1918 – Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu počela je druga bitka na reci Somi u Francuskoj.
1919 – Pod vođstvom komuniste Bele Kuna oborena je vlada u Mađarskoj i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela je ostavku 1. avgusta, a vlast su preuzeli desni socijaldemokrati.
1945 – Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali sedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom su pogodili i francusku školu, gde je poginulo 86 dece i deset kaluđerica.
1952 – Kvame Nkrumah je postao premijer Zlatne Obale (kasnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.
1960 – Rođen je brazilski automobilski as Airton Sena, trostruki prvak sveta u „Formuli 1“, 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za „Gran Pri San Marina“, doživljena je kao nacionalna tragedija.
1960 – U južnoafričkom gradu Šarpvilu ubijeno je 79 ljudi, a ranjeno više od 180 kada je policija otvorila vatru na mirne demonstracije crnaca protiv rasističkog režima.
1963 – Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren je Alkatraz, po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone.
1975 – Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista potpukovnikom Mengistom Haile Mariamom ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.
1991 – Na sednici Predsedništva SFR Jugoslavije postignut je dogovor da predsednici republika započnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od ukupno šest takvih susreta održan je 28. marta u Splitu.
1991 – Zbog lošeg vremena i teškog dima od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli su svi putnici u avionu – 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.
1997 – Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale svojih zemalja.
1998 – Kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate Republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.
1998 – Umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća u „Boljšom teatru“ posle Drugog svetskog rata.
2002 – Papa Jovan Pavle II prvi put javno je saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od katoličkih sveštenika, koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.
2003 – Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje označila je kraj svog rada. Komisija je osnovana 1995. godine da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, u vreme vladavine bele manjine. Predsednik te Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu je primorao vladu da na isplati 270 miliona dolara obeštećenja za 20.000 žrtava zločina u tom periodu.
2003 – Američke snage raketirale su palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Poginulo je osam britanskih i četiri američka vojnika kada se helikopter srušio na iračkoj granici, kao prve žrtve iračkog rata na strani napadača.
2005 – U Parizu je umro komentator, novinar, jedan od osnivača beogradskog nedeljnika „Vreme“ Stojan Cerović.
2006 – U Parizu je umro Bernar Lakost koji je više od 40 godina bio na čelu carstva Lakost, svetski poznatog po majicama sa znakom krokodila.
2009 – Na ulice Napulja izašlo je desetine hiljada ljudi kako bi odali poštu žrtvama mafije i zatražili da jug Italije više ne bude uporište organizovanog kriminala.
2010 – Umro je direktor operskog festivala u Bajrojtu Volfgang Vagner, unuk slavnog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Čitav život posvetio je nasleđu svog dede, a čuveni festival vodio je od 1951. do 2008.
2014 – U Briselu su lideri EU potpisali politički deo sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom.
2017 – Preminuo je Martin Mekginis bivši zamenik premijera Severne Irske, komandant IRE i jedan od lidera rimokatoličkog Šin Fejn.
Preuzmite android aplikaciju.
