Pročitajte najzaniljmivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
1995. Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.
1489 Kraljica Kipra, Venecijanka Katarina Kornaro, poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan, ustupila je svoju kraljevinu Mletačkoj Republici.
1558 Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu Svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.
1804 Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji „Lorelaj-Zvuci Rajne“, veliki broj marševa, među kojima i čuveni „Marš Radecki“, polke, kadrile.
1820 Rođen je Vitorio Emanuele II poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni „padre della patria“, Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uređenje u Italiju.
1864 Engleski istraživač Samjuel Bejker otkrio je drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
1879 Rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, SAD započele istraživački rad za izgradnju tog oružja. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.
1883 U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. „Komunistički manifest“ („Prilog kritici Hegelove filozofije prava“, „Teze o Fojerbahu“, „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“, „Kapital kritika političke ekonomije“).
1891 Podmornica „Monarh“ je postavila telefonski kabl na dnu kanala Lamanš, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.
1932 Rođen je jugoslovenski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama Miroslav Antić. Objavio je više od 30 knjiga, među kojima i zbirke pesama za decu „Plavi čuperak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“.
1932 Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije „Kodak“.
1938 Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika je na montiranom procesu proglašen krivim za kontrarevolucionarnu aktivnost i špijunažu i osuđen na smrt.
1945 Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, „Velikog Slema“ teškog 11 tona.
1953 Umro je Klement Gotvald predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.
1976 Egipat je poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sa Sovjetskim Savezom, sklopljen 1971.
1979 Najmanje 200 ljudi je poginulo prilikom pada aviona tipa „Trajdent“ na jednu fabriku blizu Pekinga.
1980 U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 ljudi, među kojima 14 članova američkog bokserskog tima.
1983 Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivanja te organizacije 1960, da smanje cenu nafte za 15 odsto.
1986 Umro je kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu (simfonijska poema „Put u pobedu“, kantate „Vezilja slobode“, „Svetli grobovi“, „Srbija“, gudački kvarteti, solo pesme).
1991 „Birmingemska šestorka“ šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem oslobođena je posle 16 godina u zatvoru.
1995. Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.
1997 Umro je američki filmski režiser Fred Cineman, dobitnik dva Oskara za filmove „Odavde do večnosti“ i „Čovek za sva vremena“. Čuven je i po filmovima „Tačno u podne“, „Starac i more“ i „Operacija Šakal“.
2002 Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji zajednička država. Jugoslavija je bila sledbenica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, formirane 1918, na kraju Prvog svetskog rata. Nova, „Državna zajednica Srbija i Crna Gora“ formalno uspostavljena 4. februara 2003, trajala je do 21. maja 2006.
2003 Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) produžio je sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se američkim građanima i preduzećima zabranjuje da ulažu u razvoj iračke naftne industrije. Buš je istovremeno ukinuo sankcije Pakistanu, koje su bile na snazi od vojnog puča 1999. godine.
2004 Pobedom na izborima predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.
2006 Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.
2010 Američki glumac Piter Grejvs, poznat iz serije „Nemoguća misija“ i filmskog serijala „Ima li pilota u avionu?“, umro je u 84. godini u Los Anđelesu.
2012 Međunarodni krivični sud proglasio je vođu pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomasa Lubangu krivim za regrutovanje dece vojnika u ratovima 2002-2003. godine.
2018 Preminuo je Stiven Hoking, teoretski fizičar koji je dao veliki doprinos razumevanju crnih rupa i kosmologije. Njegova knjiga, „Kratka istorija vremena“ prodata je u više od 10 miliona primeraka. Od mladosti borio se sa teškom motoričkom bolešću, a o njegovom životu i radu snimljen je film „Teorija svega“.
Preuzmite android aplikaciju.
