Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
680 – У борбама за власт које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, погинуо је Хусеин Ибн Али, унук пророка Мухамеда и претендент на калифски престо династије Алида. Касније је проглашен за шиитског свеца.
1582 – Ради прилагођавања због увођења Грегоријанског календара у Италији, Пољској, Португалији и Шпанији је изостављен један дан, 10. октобар 1582. године, те њега ни данас нема у њиховим календарима.
1733 – Француска је објавила рат цару Аустрије Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за наслеђе пољског трона је трајао до 1735.
1780 – У најјачем урагану те године је погинуло 20.000 до 30.000 људи на Карибима.
1813 – Рођен је италијански композитор Дјузепе Верди уз Рихарда Вагнера, најистакнутији романтичарски оперски стваралац 19. века. Његове опере “Аида”, “Отело”, “Риголето”, “Травијата” и данас су кључна дела репертоара оперских кућа света.
1837 – Умро је француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта. Пред крај живота стекао је значајан број присталица који су и покушавали да остваре његову идеју о експерименталним заједницама – фалангама, као прелазном ступњу ка “друштву хармоније” (“Нови индустријски и друштвени свет”, “Теорија четири покрета”).
1868 – Карлос Сеспедес је прогласио независност Кубе чиме је почео десетогодишњи рат са Шпанијом.
1871 – Угашен је тродневни пожар у Чикагу у којем је погинуло 300 људи, изгореле зграде на девет квадратних километара града и без крова над главом је остало више од 100.000 становника. Узрок није утврђен, а сматра се да је био последица изградње кућа од дрвета, неуобичајене суше, врућег ветра и низа пољских пожара тог дана у околини.
1888 – Рођен је руски револуционар Николај Иванович Бухарин, функционер Коминтерне, један од водећих идеолога бољшевика. Због противљења Стаљиновој бруталној колективизацији села, 1929. је искључен из Политбироа КПСС, ухапшен је 1937. и после тенденциозног суђења стрељан 1938.
1901 – Рођен је швајцарски вајар, сликар и графичар Алберто Дјакомети, познат по надреалистичким просторним конструкцијама (“Палата у 4 часа ујутро”) и екстремно издуженим бронзаним људским фигурама (“Кола”, “Седам фигура и једна глава”).
1911 – Кинески национални вођа Сун Јат Сен је у Вучангу прогласио републику и револуцију којом је оборена династија Манчу. Тиме је завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година.
1913 – Завршена је изградња Панамског канала од 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.
1917 – Бразил је у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто му је она торпедовала бродове.
1918 – Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића је почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град је заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу.
1935 – Грчка војска је државним ударом срушила Другу Грчку републику и владу Панагиса Цалдариса, и рестаурирала краљевину на челу с регентом Георгиосом Кондилисом.
1954 – Вијетнамски лидер Хо Ши Мин је са својим снагама ушао у главни град, Ханој који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.
1964 – У Токију су отворене Олимпијске игре, прве у Азији.
1970 – Умро је француски политичар Едуар Даладије. Као премијер Француске потписао је Минхенски споразум 1938. којим је Хитлеру омогућено да Судетску област у Чехословачкој припоји Немачкој.
1975 – Филмске звезде Ричард Бартон и Елизабет Тејлор венчали су се други пут. Следеће године поново су се развели.
1980 – У разорном земљотресу у Алжиру погинуло је 2.590 људи, а 330.000 становника града Ел Аснам је остало без домова.
1982 – САД су увеле санкције против Пољске због одлуке њене владе да забрани синдикат “Солидарност”.
1985 – Умро је амерички филмски и позоришни глумац Јул Бринер, добитник Оскара за улогу у филму “Краљ и ја”, а годинама је играо и у позоришту (“Десет божјих заповести”, “Анастасија”, “Браћа Карамазови”, “Седморица величанствених”).
1985 – Умро је амерички филмски глумац, режисер и продуцент Орсон Велс. Његов први филм, “Грађанин Кејн”, убраја се у највеће класике кинематографије. Године 1971. добио је Оскара за животно дело (“Величанствени Амберсонови”, “Дама из Шангаја”, “Магбет”, “Отело”, “Трећи човек”).
1990 – СССР и Немачка су потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било је 380.000 совјетских војника са 220.000 чланова породица.
1991 – Скупштина Србије је одлучила да државна застава буде тробојка, без црвене петокраке звезде, симбола социјалистичког државног уређења.
1995 – Израел је, у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом, почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора 300 Палестинаца.
2000 – Умрла је Сиримаво Бандаранаике, бивша премијерка Шри Ланке (1960-1977) и прва жена на тој дужности у свету. Била је међу оснивачима Покрета несврстаних.
2001 – Нобелову награду за економију добили су Американци Џорџ А. Акерлоф, А. Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Они су “Анализом тржишта са асиметричним информацијама” показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта – од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.
2003 – Умро је амерички пијанист Еуген Истомин, последњи живи члан чувеног камерног триа у којем су били и Ајсак Штерн и Леонард Роуз .
2005 – У Београду је проглашен почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању Србије и Црне Горе Европској Унији.
2005 – У егзилу у Јужној Африци умро је Милтон Оботе, први лидер Уганде од стицања независности.
2008 – Бивши председник Финске и дугогодишњи мировни посредник, Марти Ахтисари, добио је Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник УН у преговорима о статусу Косова.
2010 – У сукобима у Београду поводом геј параде “Парада поноса” лакше и теже су повређена 124 полицајца и 17 демонстраната, а приведено је 207 људи.
2015 – У две експлозије у Анкари погинуло је 95 људи и повређено више од 500. Експлозије су се десиле испред главне железничке станице док су се стотине људи окупљале захтевајући више демократије и окончање сукоба с курдским сепаратистима.
2020 – Власти Киргизије ухапсиле су осуђеног бившег председника Алмазбека Атамбајева, забраниле скупове и увеле полицијски час у главном граду Бишкеку с циљем да окончају једнонедељна превирања после парламентарних избора. Председник Киргизије Соронбај Женбеков, чију оставку траже демонстранти, прогласио је ванредно стање у Бишкеку до 21. октобра.
Преузмите андроид апликацију.
