Прочитајте најзаниљмивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1508 – Формирана је Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I.
1520 – Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу је јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством, ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер је екскомунициран из римокатоличке цркве.
1603 – Умро је енглески лекар и физичар Вилијам Гилберт који је први увео назив за електрицитет. Његово дело “О магнетима” у којем износи теорију о Земљи као магнету и магнетским силама између небеских тела (1600), имало је значајан утицај на развој науке у 17. веку.
1810 – Наполеон Бонапарта прикључио је Француској немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.
1845 – Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао је прве пнеуматске гуме.
1848 – Луј Наполеон је надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео је државни удар и прогласио се царем Наполеоном III.
1851 – Рођен је амерички књижар Мелвил Ђуи који је 1870. израдио прву децималну класификацију, систем класификација књига који се примењује у библиотекама у целом свету.
1868 – Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели су да раде у Лондону, на тргу испред зграде Парламента Велике Британије.
1895 – Основано је Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михајло Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Ромеји (Византија).
1896 – Умро је шведски индустријалац Алфред Нобел, који је богатство стечено проналаском динамита (1867) уложио у оснивање задужбине из које ће се додељивати годишње награде за ванредна достигнућа у разним областима. Нобелове награде први пут су додељене 1901. Додељује их Краљевска шведска академија наука на дан његове смрти.
1898 – Потписан је Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила је Американцима Филипине и Гуам.
1902 – Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток реке Нил.
1926 – Умро је Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке (1881-1926). Први пут је био председник владе Србије 1891, а од 1903. саставио је 22 владе у време три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био је шеф делегације на Версајској мировној конференцији 1919-20.
1936 – Абдицирао је британски краљ Едвард VIII, јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио је титулу војводе од Виндзора. Наследио га је Џорџ VI.
1941 – Јапански авиони су у Другом светском рату у Јужном кинеском мору потопили британске ратне бродове “Рипалс” и “Принц од Велса”, на којима је погинуло 800 морнара.
1948 – Генерална скупштина УН је усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Овај датум обележава се као Дан људских права.
1963 – Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао је независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао је република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.
1964 – Нобелову награду за мир добио је Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.
1967 – Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена је у Новом Мексику (САД) ради вађења природног гаса из подземља.
1980 – Милтон Оботе проглашен је председником Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га је 1985. други пут збацила с власти.
1991 – Југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су се наставле борбе Срба и хрватских снага.
1996 – Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао је Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом. То је био завршни чин демонтирања система апартхејда у тој земљи.
1998 – Међународни суд за ратне злочине на простору бивше Југославије у Хагу осудио је босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.
2001 – У Приштини је конституисана Скупштина Косова, прва од доласка међународних снага јула 1999. За председника је изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали су чланови петочланог већа Председништва Скупштине.
2001 – Генерални секретар УН Кофи Анан добио је Нобелову награду за мир.
2002 – Бивши амерички председник Џими Картер примио је Нобелову награду за мир.
2003 – Шеф УНМИК-а Хари Холкери представио је у Приштини документ “Стандарди за Косово”, ради оцењивања да ли је оно достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Косова. Тај документ је прихватио и Савет безбедности УН.
2004 – Први амерички путнички авион, компаније “Јунајтед ерлајнс”, слетео је у Вијетнам после тамошњег рата.
2004 – Милански суд је ослободио италијанског премијера Силвија Берлусконија оптужби за корупцију – што је била победа десетогодишње борбе тог милијардера са законом.
2006 – Умро је бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче који је на власт дошао 1973. војним пучем, збацивши марксистичког председника Салвадора Аљендеа. За време његове 17-годишње владавине убијено је око 3.000 људи, а око 28.000 је било мучено.
2010 – У Ослу је симболично уручена Нобелова награда за мир кинеском дисиденту Лиу Сјаобоу, који је тада био на издржавању 11-годишње затворске казне.
2012 – Европској унији је додељена Нобелова награда за мир коју је примио председник Европског савета Херман ван Ромпеј.
2016 – Председник Колумбије Хуан Мануел Сантос добитник је Нобелове награде за мир због натојања да оконча вишедеценијски грађански рат у коме је страдало 220.000, а расељено осам милиона Колумбијаца, током најдужег сукоба на западној хемисфери.
2018 – Глобални пакт за миграције УН који треба да обезбеди сигурно, уређено и хумано кретање људи по свету усвојиле су акламацијом 164 земље. На документу се радило годинама уназад, а америчка влада га је подржавала у време Барака Обаме, док га је Доналд Трамп одбацио.
Преузмите андроид апликацију.
