Pročitajte najzanimljivije događaje koji su se odigrali na današnji dan.
1569 – Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
1804 – Rođena je francuska književnica Žorž Sand preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana“, „Lelija“, „đavolja bara“, „Majstori trubači“, „Povest mog života“). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1835 – U Pešti je štampan prvi broj „Serbskog narodnog lista“ ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
1839 – Umro je turski sultan Mahmud II, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zaustavi propadanje osmanskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evropskom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju (hatišerif iz 1830. godine).
1860 – Umro je američki industrijalac Čarls Guđer koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka što je doprinelo brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.
1867 – Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je „Severno-američkim zakonom“ britanskog Parlamenta dobila status dominiona.
1872 – Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909. godine.
1876 – Umro je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja, ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.
1887 – Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
1896 – Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou koja je romanom „Čiča Tomina koliba“ pridobila brojne savremenike za oslobađanje Crnaca od ropstva.
1902 – Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, dobitnik Oskara za filmove „Gospođa Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlepše godine našeg života“. Proslavio se i filmovima „Male lisice“, „Keri“, „Praznik u Rimu“.
1921 – Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast.
1921 – Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
1942 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne
opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
1946 – SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
1960 – Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom.
1961 – Rođen je američki atletičar Karl Luis jedan od najuspešnijih sportista 20. veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.
1962 – Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, pošto je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad te dve države.
1966 – Održan je Brionski plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao odgovorni za rad Službe državne bezbednosti, optuženi su za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
1974 – Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron (Juan), osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-55 i 1973-74) vladao je autokratski, oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve, koja ga je zamenila na mestu predsednika.
1991 – Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
1994 – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, posle 27-godišnjeg izbeglištva.
1997 – Hongkong je, posle 150 godina pod engleskom upravom, vraćen Kini, kao njen specijalni administrativni region.
1999 – Umro je južnorodezijski političar Džošua Nkomo borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-70). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.
2000 – Posle sastanka šefova država u Pjongjangu (13-15. juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
2000 – Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku.
2001 – U Acehu u Indoneziji, nađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine 1970-ih godina ubijeno preko 870 ljudi.
2002 – U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. jula 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
2003 – SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka potpisale sa Vašingtonom bilateralni sporazum o neizručivanju državljana SAD Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
2007- U Kaliforniji je preminuo Milan Oklopdžić (59), autor romana, drama i scenarija („Video“, „Metro“, „Horseless“, „CA Blues“).
2009 – Preminuo američki glumac srpsko-češkog porekla Karl Malden (Mladen Sekulović), poznat po ulogama u filmovima „Tramvaj zvani želja“, „Na dokovima Njujorka“, „Ko je sahranjen u mom grobu“ i serijama „Ulice San Franciska“ i „Zapadno krilo“.
2012 – Olafur Ragnar Grimson ponovo je izabran za predsednika Islanda, peti put zaredom, čime je ostvario najduži staž na toj funkciji u islandskoj istoriji. Žestoko kritikovan nakon finasijske krize, Grimson je povratio podršku svojih sugrađana odbijanjem sporazuma koji bi poreske obveznike njegove zemlje opteretio za pet milijardi dolara.
2013 – Hrvatska je postala 28. punopravna članica Evropske unije.
2014 – Novi saziv iračkog parlamenta ušao je u blokadu nakon manje od dva sata rada, pošto su poslanici manjiskih sunita i Kurda izašli iz sale, čime je onemogućeno formiranje nove vlade koja je trebalo da sačuva jedinstvo zemlje pred ofanzivom sunitskh ekstremista. Prema Ujedinjenim nacijama više od 2.400 ljudi ubijeno u Iraku u sukobima tokom juna.
2014 – Nemački socijaldemokrata Martin Šulc reizabran je na mesto predsednika Evropskog parlamenta.
2020 – Na referendumu u Rusiji većina građana se izjasnila za izmene Ustava kojima se aktuelnom predsedniku Vladimiru Putinu daje mogućnost za još dva šestogodišnja mandata, odnosno da ostane na vlasti do 2036. godine.
Preuzmite android aplikaciju.
