Prolazeći ulicama grada, naići ćete na nekoliko uličnih umetnika koje lično ne poznajete. Proći ćete pored njih diveći se njihovom izvođenju i misleći, kako li je njima napolju?
Ukoliko ste sažaljive i blage prirode, ubacićete dinar u neku kutiju, šeširić ili šajkaču i užurbanim korakom produžićete dalje.
Da, možda ih ne poznajete kad se pojave na njihovom prepoznatljivom mestu, ali ako na trenutak zastanete i poslušate ono što izvode, shvatićete da poznajete njihovu muziku, te da takvi umetnici nisu tako nevidljivi.
Naprotiv, oni boje grad i čine ga svojim.
U vremenu interneta i društvenih mreža, često zaboravljamo na našu tradiciju, na svu sreću, ulicama Novog Sada odjekuje svirka našeg deda Miroslava koji nas podseća na zvuke iz davnina.
Znate ga sigurno, videli ste ga na raznim lokacijama, ali kako kaže voli da svira u centru pod debelim hladom, poput onog na Ceru gde je rođen.
Kad smo ga pitali kako podnosi vrućinu u podne pod punom opremom i nošnjom, on se ne žali jer ga čuvaju vunene čarape, kaže da ga zimi greju, a leti hlade.
Pričali smo o mnogo čemu, ali najviše o njegovoj muzici i poeziji, koju neguje i zbog koje je voljen u svim gradovima u kojima je svirao.
Puno događaja iz svog života, ali i života svojih sugrađana pretočio je u stihove koje stidljivo čuva i koje povremeno odrecituje znatiželjnim prolaznicima.
Preživeo je mnogo nepravdi i poteškoća u svom životu, njegovo detinjstvo je obeležilo siromaštvo, težak fizički rad i ljubav prema muzici.
Prema rečima dede Miroslava, već u detinjem dobu je doživeo nepravdu kad su članovi porodice sakrili gusle koje je toliko voleo da svira.
U toku razgovora nam je otkrio da je samouki svirač zahvaljujući talentu koji je nasledio od oca, takođe velikog zaljubljenika u gusle i guslarsku poeziju.
Prvi instrument koji je naučio da svira su dvojnice, te u trenutku dokolice dok je čuvao ovce na Ceru naučio je, kako kaže, da svira nekoliko instrumenata.
Zna da svira frulu, gusle i usnu harmoniku, a kada nema neki instrument pri ruci ume i da improvizuje sa češljem i bundevinom vrežom.
Nakon mnogo godina provedenih radeći šumske i poljoprivredne poslove, deda Miroslav je rešio da „batali“ ralo i volove, te na osnovu svog talenta zaradi dinar kao guslar i frulaš.
Kao ulični svirač pretrpeo je mnogo nepravdi i neprijatnosti, međutim pamtiće samo one lepe trenutke i reči upućene njemu i njegovom sviranju.
Etno zvuk koji deda Miroslav proizvodi i tka u muzički zbir svih uličnih svirača, pretvara u jednu nit, koja poput zraka neprimetno, ali prodorno boji naš grad i čini ga posebnim.
Humanitarni sajam ”Grad humanosti”, u subotu 18. juna na Štrandu
Preuzmite android aplikaciju.
