Muzej Vojvodine, u cilju negovanja nematerijalne kulturne baštine povodom Belih poklada, organizuje 28. po redu Maškaradu – maskiranu povorku, kojom se predstavljaju već zaboravljeni pokladni običaji u Vojvodini.
Ove godine učesnici Maškarade se okupljaju u petak, 24. februara, do 12 časova u parku Prisajedinjenja između zgrade Muzeja Vojvodine, u Dunavskoj 35 i Dunavskoj 37.
U 12 časova će se formirati Povorka, koja će uz muzičku pratnju prodefilovati Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom do Trga Slobode, potom se istim ulicama uputiti do Dunavskoj parka.
U Saletli će se program nastaviti i dodeliti nagrade i priznanja najuspešnijim maskama. Učesnici Maškarade su deca PU “Radosno detinjstvo“, privatni vrtići, osnovne i srednje škole, KUD-a, udruženja graćana kao i svi zainetresovani pojedinci i grupe.
Učesnicima Maškarade poslužiće se tradicionalne krofne.
Pokladni običaji
Poslednji dan pred početak posta naziva se pokladama. Najviše običaja kod pravoslavnih vezano je za Bele (Velike, Uskršnje) poklade, koje padaju uoči Uskršnjeg posta, najdužeg i najstrožeg posta u godini. Ovi običaji su se vršili tokom čitave nedelje koja je prethodila tom postu (Bele nedelje), a Bele poklade (u nedelju) su njen vrhunac.
Trpeza je bila bogata belim mrsom jer je sledio višenedeljni period uzdržavanja. Otuda i naziv Bele poklade.
Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani ophodi.
Pokladne povorke sa maskama šire su poznate kao karnevali, prolećne maskirane povorke, a karakteristične su ne samo za naše prostore, nego za evropsku tradicionalnu kulturu. Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini. U nekim mestima se i dalje održava, dok je u nekim zaboravljeno.
Vreme njihovog održavanja je zavisno od crkvenog kalendara: tako su pravoslavni proslavljali celu Belu nedelju, sa Belim pokladama kao vrhuncem, dok je kod katolika to bilo najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred Pepeljavu sredu. U Vojvodini je pokladni ophod pod maskama najčešće simbolično obilaženje domaćinstava u kojem učestvuju deca i omladina.
Maska je rasprostranjen rekvizit u narodnim obredima, naročito u zimskom ciklusu i početkom proleća, a verovalo se da se pomoću njega maskirani oslobađa svoje ličnosti i dobije magijsku moć u doba kada sunce treba da pobedi surovu zimu. Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke, kao organizovane grupe, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ili kao grupe različitih maski.
U svetu su neki od karnevala poznati, kao npr. u Veneciji, gde je karneval posebna turistička atrakcija, Rio de Žaneiru gde povorku čine škole sambe. U Nemačkoj je takođe razvijena tradicija pokladnih povorki, pa se tamo ovaj period naziva i petim godišnjim dobom – kada je sve dozvoljeno i to je period koji ne liči ni na jedan drugi. Nakon bučnog i veselog vremena karnevala, mesopusta i Bele nedelje, dolazi vreme smirenja, post, ili kod katolika doba Korizme.
Preuzmite android aplikaciju.
