Већ знамо да редовна физичка активност чува срце, јача мишиће и позитивно утиче на расположење. Међутим, постоји још један разлог да чешће устанемо са кауча: истраживања повезују физичку активност са мањим ризиком од рака дојке, нарочито након менопаузе.

Кретање може бити важно и након дијагнозе. Студије су повезале физичку активност са бољим дугорочним исходима и квалитетом живота код жена које су се лечиле од рака дојке. Ипак, важно је направити разлику: повезаност не значи да је доказано да вежбање само по себи спречава болест или гарантује опоравак.
Како физичка активност може да утиче на ризик?
Истраживања указују на неколико могућих објашњења. Једно од њих односи се на телесну масу. Масно ткиво утиче на хормонску и метаболичку равнотежу организма, а вишак килограма након менопаузе повезан је са повећаним ризиком од одређених облика рака дојке.
Редовно кретање може да помогне у одржавању телесне масе и повољно утиче на метаболизам. Поред тога, истражују се и његови ефекти на упалне процесе и хормоне који могу имати улогу у развоју болести.
То, наравно, не значи да су телесна маса или начин живота једини фактори ризика. На појаву рака дојке утичу и године, генетика, породична историја и други фактори на које не можемо увек да утичемо.
Колико је вежбања довољно?
Добра вест је да не морате да проводите сате у теретани да бисте били активнији. Опште препоруке за одрасле су најмање 150 минута физичке активности умереног интензитета недељно. То може да буде 30 минута кретања пет дана у недељи.
Умерени интензитет значи да вам се дисање и пулс убрзавају, али и даље можете да разговарате без већих потешкоћа.
Не постоји једна универзална количина вежбања за коју је доказано да гарантује одређено смањење ризика од рака дојке. Ипак, редовна активност представља користан део здравих животних навика.
Не морате да волите теретану
Ако вам справе, тегови и групни тренинзи нису омиљени, нема разлога да одустанете. Рачунају се и активности које лако можете да уклопите у свакодневицу:
-
Брже ходање
-
Вожња бицикла
-
Пливање
-
Плес
-
Вежбе снаге
-
Баштованство и други физички послови
Најважније је да пронађете активност у којој можете да уживате и коју ћете заиста редовно практиковати. Ако сте до сада углавном седели, почните краћим шетњама и постепено повећавајте трајање и интензитет. Не морате од понедељка да постанете потпуно нова особа.
А шта ако је рак дојке већ дијагностикован?
Физичка активност може имати важну улогу и током опоравка након дијагнозе. Истраживања повезују кретање са бољим квалитетом живота, мањим умором и повољнијим дугорочним исходима код жена које су имале рак дојке.
Постоје и докази да одговарајуће прилагођене вежбе могу бити корисне за жене које имају лимфедем, односно отицање повезано са поремећајем протока лимфе. Ипак, врсту и интензитет активности треба прилагодити здравственом стању, терапији и препорукама медицинског тима.
Важно је и да се физичка активност не посматра као замена за лечење, контроле или препоручене прегледе.
Мали корак који има смисла
Вежбање не може потпуно да уклони ризик од рака дојке, али представља једну од животних навика на које можемо да утичемо. Уз редовну физичку активност, важно је водити рачуна о превентивним прегледима и разговарати са лекаром о индивидуалним факторима ризика.
Не морате одмах да трчите, купујете чланарину у теретани или правите компликован план тренинга. Понекад је довољно да почнете са шетњом, па да је временом претворите у рутину.
Јер циљ није да сваки тренинг буде савршен. Циљ је да кретање постане део живота, а не још једна обавеза коју стално одлажемо за следећи понедељак.
Преузмите андроид апликацију.



