Sa ciljem da pruži odgovore na pitanja u vezi sa ulogom i primenom veštačke inteligencije u medijima, danas je održana posećena konferencija “AIMedia2023” u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, kojoj su prisustvovali eminentni ljudi iz medija, ali i drugih profesija u kojima je digitalizacija dovela do konvergencije sa Internetom i postavila ga kao primat u poslovnom delovanju.
Naime, ove godine svetske kompanije razvile su softver koji koristeći veštačku inteligenciju može da kreira vesti, pa čak i fotografije, opisujući ga kao neprocenjiv alat za svaku medijsku kuću.
Na pitanje kako veštačka inteligencija oblikuje budućnost medija, odgovarali su kredibilni i renomirani panelisti: Greg Baihman, medijski ekspert iz “Bloomberg-a”, Rusimir Nefić, direktor ” Bloomberg Adria”, Bojan Brkić glavni i odgovorni urednik “Euronews Srbija” i Ana Marković iz “Wireless Media Group”.
– Uz pomoć mobilnih telefona svi sadržaji su nam veoma dostupni. Kada sam ja započeo svoju karijeru televizijska kamera je bila pojam, ali sada svi imaju kamere na svojim mobilnim telefonima i mogu svuda i u bilo koje vreme da naprave sjajan materijal. Ovo je vreme velikih izazova za novinare, zato mislim da danas svako može da bude isti. Počevši od političara, društvenih mreža, pa i tinejdžera koji svoje stavove i mišljenja javno izražavaju. Verujem da će novinari, pored aktuelne veštačke inteligencije, morati više da se potrude kako bi zainteresovali auditorijum i doneli čitaocima zanimljiv sadržaj – istakao je Greg Baihman.
Kakvo novinarstvo možemo da očekujemo u budućnosti pitali smo našeg današnjeg gosta Rusmira Nefića.
– AI je alat koji pomaže novinarima i producentima da proizvedu što bolji i kvalitetniji sadržaj, ali je on takođe i kreator “kontenta”. Mi ga danas već koristimo na razne načine, od automatskog prevoda do raznih drugih stvari. AI je za vlasnike medija nešto malo drugačiji, jer danas imate dve vrste medija. Jedni su oni kojima su bitni samo brojevi, koji žele da proizvedu veliki broj članaka. Recimo, mi smo danas ovde, a neki mediji će od AI tražiti da napiše tekst o ovom događaju. Ukoliko je situacija takva da danas niko od medija nije poslao svoje novinare i svi budu tražili od veštačke inteligencije da im napiše tekst, ona će od bazičnih informacija koje postoje na internetu napraviti neki bazični tekst. U Nemačkoj je AI napravila ženu, odnosno novinarku Klaru koja ima svoje lice i koja dnevno napiše 14 tekstova. Dakle, došli smo do toga da ta žena kreira sadržaj za široke mase, a potvrdilo se da konzumentima nije važno da li je sadržaj došao od Klare ili nekog novinara – rekao je u svom izlaganju Rusmir Nefić.
Kako je na panelu istakao Bojan Brkić, glavni i odgovorni urednik “Euronews Srbija”, veštačka inteligencija će moći u budućnosti da zameni određene radne kadrove, ali osećaji i opažaji su nešto u čemu je popularna alatka nemoćna.
– Dakle, kod nas još uvek nije zaživela veštačka inteligencija u praktičnom radu. Međutim, mi smo instalirali određeni server koji kada imamo video materijal sa nekog događaja i ubacimo ga na server, dobijamo vrlo tačan transkript svega što je tu rečeno. Naš prvi dodir sa AI je sličan svemu što se ranije dešavalo u tehnologiji, a svaki put sa njenim napredovanjem. Naši poslovi koji su bili dosadni postali su nam kraći i lakši, a samim tim možemo više da se posvetim pravom novinarstvu, istraživanju i analizi. S vremenom smo shvatili da nas tehnologija ubrzava i da je zbog toga novinar izgubio ključni sastojak, a to je vreme. Ostaje da vidimo da li i kako će veštačka inteligencija transformisati našu redakciju, a ja verujem da ona može da zameni neke ljude i smanji radnu snagu u nekim segmentima, ali u ljudskim osećanjima i pričama, ipak verujem da nikome nisu poznati, jer nisu na internetu, a tu je AI nemoćna – rekao je Bojan Brkić.
Na pitanje kako će se televizija i drugi mediji transformisati u “digital” zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, odgovarala je Ana Marković iz “Wireless Media Group”.
– Mislim da je veštačka inteligencija naša sadašnjost. Sigurna sam da će u narednim godinama još više napredovati. Pročitala sam zanimljivu informaciju da se na svaka 3,4 meseca znanje veštačke inteligencije udvostruči. Kada se govori o oglašavanju, nije poenta da se ljudima nudi samo ono što ih interesuje, već i ono što je slično njihovim interesima, a možda ni sami ne znaju da ih to interesuje – navela je između ostalog, Ana Marković.
Drugi deo panela obeležen je odgovaranjem na pitanja o ulozi veštačke inteligencije u oblikovanju budućnosti. Diskusiju je započeo dr Đorđija Petkoski sa Vorton Univerziteta u Pensilvaniji.
– Naš pristup, kada govorim iz ličnog iskustva, korišćenje veštačke inteligencije je deo koji mi ne možemo da kontrolišemo. To je deo njihove mladosti i života. Postavlja se pitanje – Šta sa njima, kako da ograničimo korišćenje AI u obrazovanju. Ja sad o tome imam drugačiji stav. Odgovorsnost za korišćenje AI je pre svega njihova, dok profesor treba da podigne njihovo saznanje, da im prenese znaja koja će sutra dati kompanijama, organizacijama u kojima će raditi. Da li je to dobro ili loše, zavisi na koji način se koristi – istakao je on.
Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravko Ćulibrk smatra da veštačka inteligencija može izazvati probleme ukoliko se koristi na neetičan način.
Na nivou Evropske unije trenutno se donosi zakon o veštačkoj inteligenciji sa smernicama kako je treba koristi. Prostora za zloupotrebu, kako kaže, uvek ima, ali je na medijima da to ne dozvole.
On je dodao da postoji 5 istraživačkih grupa koje se bave praktičnim aplikacijama, projektima i naučnim radovima.
– Postoje dve stvari u koje se ulaže na nivou države. Jedna je veštačka inteligencija, a druga biotehnologija. Tu imamo jako lepe saradnje sa ljudima širom sveta – rekao je on i dodao da već postoje projekti koje su uradili, a mogu da se implementiraju.
O tome kako se veštačka inteligencija koristi u velikim kompanijama, govorio je Vladimir Milosavljević iz kompanije “Continental Automative Serbia” koji zapošljavaju približno 1.000 mladih inženjera.
Ispričao je i da kompanije koriste AI da prepoznaje greške na proizvodima u proizvodnji i koji se problemi tu pojavljuju.
Na panelu je govorio i državni sekretar Nemanja Starović koji je istakao kako se veštačka inteligencija koristi u vojnoj industriji.
– Kada govorimo o tehnologiji ratovanja, ako smo nekada govorili da se menja iz veka u vek, pa potom u decenijama, sada taj suštinski uticaj tehnologije možemo da pratimo iz godine u godinu. – rekao je on.
Starović je spomenuo rat u Ukrajini i naglasio da se tehnološke promene menjaju dnevno, a utiču na doktrinu samog ratovanja.
– Veštačka inteligencija se, pre svega, koristi u sistemima za nadzor i izviđanje jer mogu mnogo brže da obrade veliku količinu fotografija. Sledeći nivo su sistemi za navođenje i upravljanje. Ima stvari koje ne deluju atraktivno, ali su važne, poput logistike u snabdevanju, prediktivno održavanje različitih sistema… ali stvari postaju interesantnije u razvoju poluautonomnih i autonomnih platformi – objasnio je on i dodao da su to dronovi i slične mašine koje mogu da čak i bez komunikacije sa operaterom da dejstvuju prema ciljevima.
Preuzmite android aplikaciju.
