Са циљем да пружи одговоре на питања у вези са улогом и применом вештачке интелигенције у медијима, данас је одржана посећена конференција “AIMedia2023” у Ректорату Универзитета у Новом Саду, којој су присуствовали еминентни људи из медија, али и других професија у којима је дигитализација довела до конвергенције са Интернетом и поставила га као примат у пословном деловању.
Наиме, ове године светске компаније развиле су софтвер који користећи вештачку интелигенцију може да креира вести, па чак и фотографије, описујући га као непроцењив алат за сваку медијску кућу.
На питање како вештачка интелигенција обликује будућност медија, одговарали су кредибилни и реномирани панелисти: Грег Баихман, медијски експерт из “Bloomberg-a”, Русимир Нефић, директор ” Bloomberg Adria”, Бојан Бркић главни и одговорни уредник “Euronews Srbija” и Ана Марковић из “Wireless Media Group”.
– Уз помоћ мобилних телефона сви садржаји су нам веома доступни. Када сам ја започео своју каријеру телевизијска камера је била појам, али сада сви имају камере на својим мобилним телефонима и могу свуда и у било које време да направе сјајан материјал. Ово је време великих изазова за новинаре, зато мислим да данас свако може да буде исти. Почевши од политичара, друштвених мрежа, па и тинејџера који своје ставове и мишљења јавно изражавају. Верујем да ће новинари, поред актуелне вештачке интелигенције, морати више да се потруде како би заинтересовали аудиторијум и донели читаоцима занимљив садржај – истакао је Грег Баихман.
Какво новинарство можемо да очекујемо у будућности питали смо нашег данашњег госта Русмира Нефића.
– АИ је алат који помаже новинарима и продуцентима да произведу што бољи и квалитетнији садржај, али је он такође и креатор “контента”. Ми га данас већ користимо на разне начине, од аутоматског превода до разних других ствари. АИ је за власнике медија нешто мало другачији, јер данас имате две врсте медија. Једни су они којима су битни само бројеви, који желе да произведу велики број чланака. Рецимо, ми смо данас овде, а неки медији ће од АИ тражити да напише текст о овом догађају. Уколико је ситуација таква да данас нико од медија није послао своје новинаре и сви буду тражили од вештачке интелигенције да им напише текст, она ће од базичних информација које постоје на интернету направити неки базични текст. У Немачкој је АИ направила жену, односно новинарку Клару која има своје лице и која дневно напише 14 текстова. Дакле, дошли смо до тога да та жена креира садржај за широке масе, а потврдило се да конзументима није важно да ли је садржај дошао од Кларе или неког новинара – рекао је у свом излагању Русмир Нефић.
Како је на панелу истакао Бојан Бркић, главни и одговорни уредник “Euronews Srbija”, вештачка интелигенција ће моћи у будућности да замени одређене радне кадрове, али осећаји и опажаји су нешто у чему је популарна алатка немоћна.
– Дакле, код нас још увек није заживела вештачка интелигенција у практичном раду. Међутим, ми смо инсталирали одређени сервер који када имамо видео материјал са неког догађаја и убацимо га на сервер, добијамо врло тачан транскрипт свега што је ту речено. Наш први додир са АИ је сличан свему што се раније дешавало у технологији, а сваки пут са њеним напредовањем. Наши послови који су били досадни постали су нам краћи и лакши, а самим тим можемо више да се посветим правом новинарству, истраживању и анализи. С временом смо схватили да нас технологија убрзава и да је због тога новинар изгубио кључни састојак, а то је време. Остаје да видимо да ли и како ће вештачка интелигенција трансформисати нашу редакцију, а ја верујем да она може да замени неке људе и смањи радну снагу у неким сегментима, али у људским осећањима и причама, ипак верујем да никоме нису познати, јер нису на интернету, а ту је АИ немоћна – рекао је Бојан Бркић.
На питање како ће се телевизија и други медији трансформисати у “дигитал” захваљујући вештачкој интелигенцији, одговарала је Ана Марковић из “Wireless Media Group”.
– Мислим да је вештачка интелигенција наша садашњост. Сигурна сам да ће у наредним годинама још више напредовати. Прочитала сам занимљиву информацију да се на свака 3,4 месеца знање вештачке интелигенције удвостручи. Када се говори о оглашавању, није поента да се људима нуди само оно што их интересује, већ и оно што је слично њиховим интересима, а можда ни сами не знају да их то интересује – навела је између осталог, Ана Марковић.
Други део панела обележен је одговарањем на питања о улози вештачке интелигенције у обликовању будућности. Дискусију је започео др Ђорђија Петкоски са Вортон Универзитета у Пенсилванији.
– Наш приступ, када говорим из личног искуства, коришћење вештачке интелигенције је део који ми не можемо да контролишемо. То је део њихове младости и живота. Поставља се питање – Шта са њима, како да ограничимо коришћење АИ у образовању. Ја сад о томе имам другачији став. Одговорсност за коришћење АИ је пре свега њихова, док професор треба да подигне њихово сазнање, да им пренесе знаја која ће сутра дати компанијама, организацијама у којима ће радити. Да ли је то добро или лоше, зависи на који начин се користи – истакао је он.
Директор Института за вештачку интелигенцију Србије Дубравко Ћулибрк сматра да вештачка интелигенција може изазвати проблеме уколико се користи на неетичан начин.
На нивоу Европске уније тренутно се доноси закон о вештачкој интелигенцији са смерницама како је треба користи. Простора за злоупотребу, како каже, увек има, али је на медијима да то не дозволе.
Он је додао да постоји 5 истраживачких група које се баве практичним апликацијама, пројектима и научним радовима.
– Постоје две ствари у које се улаже на нивоу државе. Једна је вештачка интелигенција, а друга биотехнологија. Ту имамо јако лепе сарадње са људима широм света – рекао је он и додао да већ постоје пројекти које су урадили, а могу да се имплементирају.
О томе како се вештачка интелигенција користи у великим компанијама, говорио је Владимир Милосављевић из компаније “Continental Automative Serbia” који запошљавају приближно 1.000 младих инжењера.
Испричао је и да компаније користе АИ да препознаје грешке на производима у производњи и који се проблеми ту појављују.
На панелу је говорио и државни секретар Немања Старовић који је истакао како се вештачка интелигенција користи у војној индустрији.
– Када говоримо о технологији ратовања, ако смо некада говорили да се мења из века у век, па потом у деценијама, сада тај суштински утицај технологије можемо да пратимо из године у годину. – рекао је он.
Старовић је споменуо рат у Украјини и нагласио да се технолошке промене мењају дневно, а утичу на доктрину самог ратовања.
– Вештачка интелигенција се, пре свега, користи у системима за надзор и извиђање јер могу много брже да обраде велику количину фотографија. Следећи ниво су системи за навођење и управљање. Има ствари које не делују атрактивно, али су важне, попут логистике у снабдевању, предиктивно одржавање различитих система… али ствари постају интересантније у развоју полуаутономних и аутономних платформи – објаснио је он и додао да су то дронови и сличне машине које могу да чак и без комуникације са оператером да дејствују према циљевима.
Преузмите андроид апликацију.
