Ne postoji jednostavan odgovor na mnogo puta postavljano pitanje i pre rata u Ukrajini – da li će cene nekretnina nastaviti da rastu i kod nas i u regionu, posebno s obzirom na to da smo i tokom korone, u prethodne dve godine, imali veliki skok cena stanova.
Tržište nekretnina je pokazalo iznenađujuću otpornost na krizu, pa se zato susrećemo sa enormnim skokom cena na tržištu nepokretnosti, kako globalno, tako i lokalno, u Srbiji.
U Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropskoj uniji, u trećem kvartalu prošle godine u odnosu na isti 2020, zabeležen je rast cena. U Češkoj za 22 posto, u Estoniji i Holandiji za 17. U našoj zemlji promet stanova porastao je za čak 28 posto u prošloj u odnosu na rekordnu 2020. godinu – 6,1 milijarda evra je prometovana na tržištu nepokretnosti u Srbiji u toku 2021. godine.
Zato nije lako odgovoriti kakve su tendencije i perspektiva ovakvih trendova. Možemo samo analizirati neke od faktora koji utiču na to, a to je možda i put za pronalaženje odgovora, kaže prof. Dejan Molnar.
„Na prvom mestu to je inflacija. Vidimo da se i ovim događajima sada u Ukrajini ponovo podgreva i podstiče rast cena svih dobara i usluga, pre svega energenata, hrane, ali i onih proizvoda koji se koriste u građevinskoj industriji što će se preliti, makar ispočetka, na porast cena na tržištu nepokretnosti“, navodi Molnar.
Sa druge strane, inflacija će delovati na građane, jer će imati sve manje sredstava za potrošnju, a to će, pak, voditi u neku nestabilnost, možda i u manju tražnju za stanovima, odnosno nepokretnostima.
„To je nepredvidivo! Činjenica je da je danas tražnja i dalje veća od ponude, posebno stanova, i zato mi imamo tako visoke cene. Pandemija je i pre rata u Ukrajini donela sa sobom rast cena, građevinskog materijala, recimo, za čak 70 posto, čemu je uzrok ogromno davanje monetarnih stimulansa za očuvanje radnih mesta u svetu, a to je samo jedan od razloga. Šesnaest i po hiljada milijardi direktne pomoći je plasirano u svetu. To je ono što Srbija proizvede za 300 godina“, kaže prof. Molnar.
„Kada cene rastu svi žurimo da kupimo“
Dodaje da su na rast cena uticali i prekidi lanaca snabdevanja, a sve to dovodi do veće tražnje, za šta se ponuda nije na vreme pripremila niti se tome prilagodila. Pitanje je i kako će pandemija, koja nije prestala, delovati u narednom periodu, iako je sada fokus na Ukrajini.
„Ako zaista dođe do nekog dramatičnog pada ekonomske aktivnosti, porasta nezaposlenosti, onda se možda zaista može očekivati da ljudi ne budu više u mogućnosti da finansiraju kupovinu nepokretnosti i da to onda eventualno obori tražnju“, kaže Molnar.
Profesor Dejan Molnar takođe skreće pažnju da je važno napomenuti i da na to tržište i te kako utiču očekivanja.
Kada cene rastu, svi mi žurimo da kupimo, dok još više nije poskupelo, kaže prof. Molnar, i tako se dodatno podgreva tražnja.
„S druge strane, ako u nekom momentu dođe do pada cena, onda će ponuđači krenuti da prodaju što više da bi uhvatili zadnji voz dok cene ne krenu da padaju i onda se ponuda povećava, a tražnja bi mogla malo da splasne te bi tako došlo do nekog uravnoteženja. Međutim, to je već domen teorije. U realnosti, ja ne mogu precizno da odgovorim zato što je to zaista nepredvidivo, a odgovor nemaju ni analitičari koji se u Evropi i svetu isključivo bave tim pitanjem“, poručuje Molnar.
„Jedino je nedvosmisleno da će na to uticati inflacija, kamatne stope na hipotekarne i stambene kredite, tok pandemije, i još jedna važna stvar – odnos kirije i mesečnog anuiteta za ratu kredita. U zavisnosti od kretanja ta četiri faktora i njihove interakcije, zapravo bi zavisilo ono što će se dogoditi“, dodaje on.
Preuzmite android aplikaciju.
