Монтевидео, престоница Уругваја, град је који се не открива у журби. На први поглед делује успавано на обали реке која се улива у Атлантик, са широким авенијама и парком иза сваког ћошка. Али испод те лежерне спољашњости пулсира енергија која комбинује колонијалну прошлост, уметнички дух и модеран космополитизам.
Смештен на обалама Río de la Plata, Монтевидео је један од оних градова који вас осваја полако, кроз разговор и матé чај у старинском кафићу, залазак сунца над дугом Рамбла улицом или кроз звукове уметничких перформанса који се дешавају по улицама.
Срце града је Ciudad Vieja, историјска четврт где се спреплићу шпанска колонијална архитектура, модерни стреет арт и шик галерије. Овде дан може почети кафом у неком рустичном бистроу, а завршити касним ручком у Mercado del Puerto, култном тржници пуној дима, мириса печеног меса и гласног жагора. “Асадо”, традиционални роштиљ, није само оброк, то је друштвени ритуал, симбол заједништва и поноса. Близу Mercada, Plaza Independenciа шири се између колонијалног и модерног града, доминирана импресивним Palacio Salvo здањем и маузолејом националног хероја Артигаса. Вођа ослободилачке борбе против Шпанаца у Јужној Америци у 18. И 19. веку сматра се националним херојем Уругваја, а подржавао је идеју уједињених провинција Јужне Америке, по угледу на САД.
Ако кренемо даље, Монтевидео се отвара у дуге резиденцијалне четврти, сваки са својим карактером. Barrio Sur и Палермо чувају афрокултуролошко наслеђе кроз candombe ритмове ослобођених робова и карневалске поворке које експлодирају бојама сваке године. У модернијим деловима, попут Punta Carretasa и Pocitosa, пронаћи ћемо кафиће, ресторане и бутике који би могли да парирају било којем европском граду, али са неупоредиво опуштенијом атмосфером.
Град је направљен за шетње. Рамбла, бесконачно дуго шеталиште које прати обалу више од 20 километара, омиљено је место за тркаче, бициклисте и породице које уживају у једноставном задовољству maté паузе уз поглед на воду. Током топлих дана, градске плаже попут Playa de los Pocitos или Playa Malvín постају дневне дневне собе Монтевидеа, места где се пријатељи састају, деца играју, а време успорава до тачке у којој више нико ни не гледа на сат.
Монтевидео има изузетно развијен културни живот. Teatro Solís, бисер класичне архитектуре из 19. века, нуди разноврстан репертоар представа и опера. Музеји, попут Museo Nacional de Artes Visuales, с поносом излажу дела уругвајских уметника као што су Joaquín Torres García и Pedro Figari, док бројни мањи галеријски простори стално промовишу савремене тенденције. Сваки кутак града одише креативношћу, било кроз мурале на фасадама или кроз живе наступе на отвореном.
Храна и пиће су неизоставни део свакодневнице. Поред асада, свакако треба пробати chivito, богати сендвич који садржи све – од меса до поврћа и сира – као и емпанадас које су савршена ужина на путу. Ноћни живот у Монтевидеу је разноврстан – од софистицираних винских барова, преко клубова са живом музиком, до уличних свирки које спонтано окупљају пролазнике у мале импровизоване журке.
Недеља је посебно жива у Монтевидеу када се одржава Feria de Tristán Narvaja. Ова огромна бувља пијаца пружа прилику да купите све – од књига и плоча до антиквитета и рукотворина. Чак и ако не купујете ништа, само шетња кроз овај лавиринт тезги је право искуство које вас уводи у свакодневни живот локалаца.
Постоји нека посебна атмосфера у Монтевидеу која га издваја од других јужноамеричких метропола. То није место које ће нас преплавити хаосом или адреналинским шоковима. Уместо тога, он нас позива да успоримо, да се укључимо у локални ритам, да научимо да ценимо мале ствари – добру кафу, топле разговоре, дуге заласке сунца и вечери испуњене музиком и смехом. Монтевидео није град који се осваја – он је град који нас ненаметљиво позива да му се придружимо.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
