Odbornici gradske Skupštine usvojili su predlog Plana generalne regulacije Almaškog kraja, kojim je obuhvaćeno građevinsko područje površine 22,58 hektara, koje se naslanja na zaštićeno staro gradsko jezgro. Te zone zajedno predstavljaju prostorno-istorijsku celinu od velikog značaja za Novi Sad.
Planski dokument bio je na javnom uvidu do 4. avgusta, a od tada naovamo malo je korigovan, na osnovu pristiglih primedbi i sugestija i nakon javne rasprave i zasedanja Komisije za planove.
Na adresu Gradske uprave pristiglo je 13 predloga i to od Akademije umetnosti, Društva arhitekata Novog Sada (DANS), Udruženja građana „Almašani“ i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali i od građana i privatnih investitora.
Usvojena je primedba Akademije umetnosti, koja se odnosi na povećanje spratnosti objekta u Kosovskoj 33, budući da susedni imaju tri ili četiri sprata, te će na taj način biti rešene potrebe te visokoškolske ustanove.
Primedbe Društva arhitekata delimično su prihvaćene, odnosno one u vezi sa raspisivanjem konkursa za dogradnju Matice srpske, dok je Zavod za zaštitu spomenika kulture ukazao na to da se uređenje parking površina „perforiranim pločama sa travom“ ne uklapa u ambijentalnu celinu i staru kaldrmu, što je, takođe, usvojeno.
Na predlog Udruženja „Almašani“ građevina od spomeničke vrednosti u Sterijinoj 7 biće zadržana u sadašnjim gabaritima, sa ulične strane.
Plan genralne regulacije Almaškog kraja u toj prostorno-istorijskoj celini predviđa manje izmene, a možda najinteresantniji podatak je da gradski urbanisti ostavljaju mogućnost za izgradnju podzemne garaže u okviru kompleksa Matice srpske i Biblioteke Matice srpske.
Urbanisti navode i da bi većinu ulica u Almaškom kraju trebalo obnoviti, rekonstruisati kolovoz i pešačke staze, te izgraditi biciklističku u Temerinskoj ulici, s tim da položaj staze u istočnom, parnom delu ulice, još nije utvrđen i, kako je objašnjeno, tu mogućnost neophodno je razmotriti sa službom zaštite i u periodu nakon usvajanja plana.
Prvobitne ulice na mapi grada iz 1745. godine
Almaški kraj nastao je između 1716. i 1718. godine, kada su se stanovnici sela Almaš naselili na močvarnom području, ispresecanom barama i rukavcima u blizini Petrovaradinskog Šanca.
Prvobitne ulice uočljive su već na mapi grada iz 1745. godine, dok su ostale formirane tokom 19. veka.
Autentična urbana matrica i parcelacija vidljiva je i na planu Novog Sada iz 1877. godine, a taj karakterističan splet krivudavih i uskih ulica, promenljive širine, posledica je gradnje kuća između vodenih tokova, bara i rukavaca.
Za razliku od Podbare, gde su ušorene ulice, sokaci Almaškog kraja su krivudavi i taj nepravilan oblik posledica je praćenja prirodnih karakteristika tla.
Raskršće ulica Marka Miljanova, Đorđa Rajkovića, Zemljane ćuprije i Milana Rakića biće rekonstruisano, te pretvoreno u četvorokraku raskrsnicu.
Inače, Zavod za zaštitu spomenka kulture uložio je primedbu na način ukrštanja tih ulica, koja je delimično prihvaćena, te je prvobitno planirana klasična četvorokraka raskrsnica prilagođena, uz maksimalno zadržavanje postojeće zelene površine s platanom, i usaglašena s rešenjem Plana detaljne regulacije Podbare, koji je, kako je navedeno, u završnoj fazi donošenja.
Nove stambene ili poslovne zgrade, s najviše spratom i potkrovljem mogle bi da budu izgrađene u nekoliko ulica: Matice srpske, Miloša Obilića, Milana Rakića i Sterijinoj.
Porodično stanovanje planirano je i u Ulici Marka Nešića, odnosno tu će biti niz stambenih objekata, dok je poslovna zgrada visine do dva sprata s potkrovljem planirana na Trgu Marije Trandafil 4.
Kada je reč o gradnji novih objekata na prostoru Almaškog kraja, oni će, osim po spratnosti, i arhitektonskim izgledom morati da se uklope u tu kulturno-istorijsku celinu.
Predviđeno je da kompleks nekadašnje kožare u Ulici Save Vukovića 28 bude namenjen kulturi, obrazovanju, starim zanatima, građanskom aktivizmu i slično.
Osim toga, moguće je da će pored Kulturne stanice „Svilara“, uz Kosovsku ulicu, biti izgrađen objekat za potrebe Akademije umetnosti.
Plan predviđa očuvanje zelenila, kao i uređivanje nekoliko slobodnih površina – platoa ispred porte Almaške crkve i na uglu ulica Petra Kočića i Sterijine, te južnog dela Zemljane ćuprije, proširenja u Ulici Matice srpske, kao i dela Đorđa Rajkovića.
Deo placa u Temerinskoj 26 biće iskorišćen za potrebe zdravstvene ustanove, a pre toga bi trebalo srušiti objekat koji se tu nalazi. Nakon toga, planirana je dogradnja zgrade novog Centra za reproduktivno zdravlje u Almaškoj 4.
Podsećanja radi, Almaški kraj je pre dve godine Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđen za prostornu kulturno-istorijsku celinu. Osnovna ideja uređenja tog dela grada je očuvanje svih karakteristika ambijenta i njegove vrednosti, što podrazumva nasleđe urbane matrice – pravaca, širine ulica i mikro trgova, s postojećim regulacionim i građevinskim linijama.
Obnova fasada već je započela, a gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture krajem oktobra je odabrao firme koje će izraditi urbanističko-arhitektonski projekat za uređenje prostora površine 22,58 hektara.
Pribavljanje tehniče dokumentacije, neophodne za revitalizaciju dela grada, koji predstavlja sam početak Novog Sada, koštaće gotovo 97,6 miliona dinara s PDV-om (97.548.000), a ugovor je zaključen s novosadskom firmom DBA, koja je na tenderu učestvovala s preduzećima „Vojvodinaprojekt“, „KLM inženjering TM“ i „Andzor inženjering“ iz Novog Sada i „Intelinea“ iz Beograda.
Odabrani projektanti će svu dokumentaciju, elaborate, nacrte, idejna rešenja i projekte morati da završe za najviše 400 dana od uvođenja u posao.
Preuzmite androidaplikaciju.
