У препуној сали старог дворца Еђшег у Новом Саду, свечано је отворена фантасмагорична изложба „Чаробни свет мага фотографије Павела Суровога и његово виђење модних креација Мире Брткове“.
Модни фотограф Павел Сурови уједно је и аутор фотографија и изложбе, као и упрлиличене ексклузивне модне ревије. Сурови је публику дочекао са живим моделима у хаљинама Мире Брткове и са целокупним његовим стајлингом у хјеговом имагинаријуму чаробном свету као са снимања са холивудских сетова. Фотографије великог формата које су биле идентичне живим моделима су красиле зидове старог дворца Еђшега. Изложба ће бити отворена до краја фебруара 2024. године у Новом Саду у Културној станици Еђшег.
Симонида Станковић, ћерка Милића од Мачве, извела је магијски скитски обред и музички спектакл и отворила ову мистичну изложбу Павел Суровога! Она је и ауторка есеја и критике изложбе под називом „Чаробни свет мага фотографије Павела Суровога и његово виђење модних креација Мире Брткове“. На крају догађаја је спонтано запевала стару српску песму „Густа Ми Магла Паднала“ што је поздрављено великим аплаузом публике!
Изложба „Чаробни свет мага фотографије Павела Суровога и његово виђење модних креација Мире Брткове“ је по први пут премијерно публици приказана у Новом Саду за Дан града Новог Сада а изазвала је велико интересовање публике.
Пуна сала и пуни ходници старог дворца Еђшега публике а чак није било места па су посетиоци стајали и у дворишту Културне станице Еђшег. Модна ревија под називом „Мира Бртка – Павел Сурови“, коју је креативно осмислио сам модни фотограф Павел Сурови достојна париских гламурозних ревија се морала понављати 3 пута како би сва публика и посетиоци из дворишта могли окусити део овог спектакуларног мистичног догађаја.
Ова нова промотивна изложба је успела спојити два уметника и два света – Павела Суровог и Мире Бртке. Модне фотографије Павел Суровог су урадјене у јединственом стилу којим одише његов рад, приказују управо изабране хаљине Мире Бртке из његове магијске перспективе. Павел поред тога што је страствени колекцијонар Мириних хаљина, он сам осмишљава и целокупну сценографију и атмосферу на фотосету, у улози је и креативног директора, мајстора светла, модног стилисте – где кроз различите аксесоаре, додатке, спаја неспојиво, и тако отелотворује своје визије и замисли кроз чију визуру покушава објаснити Мирину филозофију стварања њених надалеко познатих модних хаљина.
„Свака моја фотографија и целокупна сценографија и стилинг, који сам измислио прича једну дубљу причу о Мириној хаљини. Својом визијом, маштом, асоцијацијама, алегоријама реинтерпретирам и интерпретирам сваку Мирину хаљину и додајем јој филозофски, духовни и мистични контекст. Дајем хаљинама целокупну додатну вредност и тиме се прича употпуњава и добија на јачини и слојевитости. Пуно је скривених симбола на мојим фотографијама, које још више експонирају мистичну причу и додају тајанственост целокупном доживљају. Моделе сам бирао према улози коју сам им измислио и оне на фотографијама представљају Грдану, Ратницу, Фараонку, Црвенкапицу, Црну Мамбу, Анђела, Гејшу, Покахонтас, Принцезу…
Судбина ме је једног хладног снежној јануара спојила и упознала са Миром Бртком. Никад се нисмо срели лицем у лице. Знао сам за њу и да је велика уметница. Када сам скупио довољно њених хаљина рекао сам себи да морам овој уметници и њеним хаљинама кративну оду. У том периоду сам стварао опусе „Корона“ и „Трон“. Ту је била стално преиспитавање и уметничка трема и притисак, да ли после толико светских награда за моје фотографије из серија „Корона“ и „Трон“ могу још боље и јаче креативније да очарим публику. Циљ ми је био да овим феноменалим мултидисциплинарним догађејем у дворцу Еђшег, изложбом, музичким и сценским спектаклом и модном ревијом оживимо њен лик и дело светске уметнице Мире Брткове! Мислим да сам успео у прилог горе наведеном говори број посетилаца и утисци свих који су однели у у душама кући! Био је то модни спектакл о коме ће се још дуго причати у Новом Саду!“ – изјавио је српски модни фотограф Павел Сурови.
„Маг Фотографије и Мистичне Естетике – Павел Сурови наставља своју визуалну пловидбу новим морима носећи на свом једрењаку као и увек – драгоцени товар. Овога пута, то је чудесни ковчег с благом чаробнице Мире Брткове, које добија свој нови живот на валовима панонскога мора под командом Капетана Суровог.
После краљевске „Короне“ и „Трона“, ова нова пловидба ставља печат на фасцинантну Павелову визуалну Трилогију која ће још дуго причати своје чудествене приче…
Прича о Мири Бртковој почиње у Новим Бановцима на Дунаву… путујући дуж Дунава од Београда, па преко Будимпеште, Братиславе, Беча, Прага, па све до Токија, а онда преко Рима целим светом се не завршава, већ наставља свој осебујни живот овога пута очима и волшебним умећем Павела Суровога тако сличног по много чему вишестраној и вишеслојној Мири Бртковој.
Било је само питање када ће се њих двоје сусрести на том дугом путовању, ако већ не у истом времену, а оно ван времена, коме уосталом обоје и припадају.
Тако је почела још једна Прича без краја као што су и дела, али и богате колекције Мага Павела и Чаробнице Мире – неисцрпни попут њихове маште. Обоје незасити у стваралаштву, показали су се фанатичним и у сакупљању вредних и ретких уметничких предмета, артефаката и експоната етнографске грађе, пре свега из словачке војвођанске народне ризнице, али и из многих других делова Света. Мира и Павел су у различитим временским раздобљима чинили сличне или исте ствари, руководећи се својим непогрешивим укусом и естетском интуицијом, али и философијом живота којом су обоје спајали гламурозни стил високе моде са мистицизмом, историју са оностраним, Визију виђено само Трећим Оком.
У чему је Тајна и Магија овога сусрета: Сретења Брткове и Суровога? У њиховој обостраној хипер-естетизованости, посвећењу Слављења Лепоте, или у Павеловом мистицизму и склоности ка древним Мистеријама? У Мириној авангардности нераскидиво повезаној са трезорима традиције…? Или како сам Павел Сурови види Мирино стваралаштво: „Мира формира модерну Рајску жену 21. столећа!“
Или се тајна крије у брижљивом избору и мудром вођењу Павелових Модела, савршених примера недостижне и тајновите женске лепоте залеђене у вечности, достојне средњовековних девица и недодиривих госпи са ренесансних портрета Ван Еицк-а? Или тајна лежи у брижљиво бираним детаљима, аксесоарима, савршеним позадинима попут таписерија из средњовековних замкова, филмски осветљене сценографије као и сав тај естетски исцизелирани амбијент са саговима, ћилимима, веловима, марамама, мачевима, штаповима, трозубцима, старим оружјем, оглављима, шкрињама и ормарима који воде у обећану земљу Нарнију…
Тајну ћете сазнати када отворите овај заборављени ковчег Мире Брткове са непроцењивим благом на једрењаку Павела Суровога.“ – Истакла је ауторка есеја и критике о изложби Симонида Станкович.
Преузмите андроид апликацију.
