U Vojvodini je krenula berba višanja koje zauzimaju površinu od oko hiljadu hektara i te površine se iz godine u godinu povećavaju, jer tog voća nema dovoljno na tržištu Evropske unije i Rusije.
Sve do pre nekoliko godina u berbi višanja učestvovalo je na stotine berača, sada taj posao rade moderne mašine, a sezonski radnici uglavnom su tu zbog utovara.
„Ja sam student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na drugoj sam godini studija i ovo radim nekoliko godina, jer je ovo dobra prilika da pored dnevnica koje dobijam, takođe naučim što više o voćarstvu i konkretno višnjama. Jednostavno opredelio sam se da dođem zbog studija“, navodi Igor Radišić iz Zrenjanina.
Kako kaže, zarađeni novac potrošiće za školovanje, a ako nešto ostane, o tome gde će ga i na šta potrošiti razmišljaće tada.
Siniša Nikolić, rukovalac mašina, objašnjava da su moderne mašine na nekim mestima zamenile čoveka.
„Ova mašina menja pet stotina radnika. Da biste bili osposobljeni za rukovanje njome, potrebno je da završite kurs“, objašnjava Nikolić.
Poslednjih godina površine pod višnjama zbog sve veće potražnje ovoga voća na evropskom tržištu se povećavaju, širom Vojvodine podižu se novi zasadi. Ovo je bila izuzetno nepovoljna godina za uzgoj višnje.
„Matijević agrar ima između 516 hektara pod višnjom, pretežno su to mladi zasadi u drugoj, četvrtoj i petoj godini i polako ulaze u rodnost. Prinos na tim mladim zasadima se kreće izmeću dve i četri tone po hektaru“, navodi Zoltan Kiš Matijević iz Agrar-centra Mihajlovo.
Objašnjava da je kod starijih zasada taj prinos nešto veći, međutim, kako kaže, kvalitet je manji.
„Plodovi su sitniji zbog nedostatka vlage i preterane toplote, jedino ohrabruje to što je sadržaj šećera u višnji prešao dvadeset odsto“, dodaje Kiš Matijević.
I dok je cena višnje na jugu Srbije prve klase između 45 i 50 dinara, druge klase 35 dinara, u Vojvodini se još čeka na formiranje cene.
