Početna > Biznis
Biznis

Mnogo je isplativije štedeti u dinarima

Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi, najviši nivo u iznosu od 138 milijardi dinara, da bi početkom 2024. godine nastavila svoj dinamičan rast i prema poslednjim operativnim podacima premašila 144 milijarde dinara.
Foto: Unsplash/Unsplash+

Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost sačuvana i tokom veoma turbulentnih globalnih dešavanja.

Ovo navodi Narodna banka Srbije (NBS) u redovnoj polugodišnjoj analizi o „čuvanju” novca.

NBS, inače, promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema.

„Značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina, kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza. Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima, dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine, zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru”, navodi centralna banka.

Analizom isplativosti štednje, za period od 11 godina, od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno je da je isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na to da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno.

Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize.

Evropljani sve manje žele da rade, države se trude da ih motivišu

Preuzmite android aplikaciju.