Почетна > Бизнис
Бизнис

Много је исплативије штедети у динарима

Крајем 2023. године динарска штедња становништва остварила је нови, највиши ниво у износу од 138 милијарди динара, да би почетком 2024. године наставила свој динамичан раст и према последњим оперативним подацима премашила 144 милијарде динара.
Фото: Unsplash/Unsplash+

Раст динарске штедње је резултат пре свега очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чија је стабилност сачувана и током веома турбулентних глобалних дешавања.

Ово наводи Народна банка Србије (НБС) у редовној полугодишњој анализи о „чувању” новца.

НБС, иначе, промовише динарску штедњу, указујући на њену већу исплативост и у дугом и у кратком року у односу на штедњу у девизама, а као део стратегије о динаризацији финансијског система.

„Значај акумулиране штедње становништва, која доприноси да се тешкоће лакше превазиђу, нарочито долази до изражаја у последњих неколико година, када је Србија, као и читав свет, под утицајем више глобалних криза. Одолевајући и даље присутним глобалним неизвесностима, динарска штедња становништва је наставила да расте и у другом делу 2023. године, захваљујући пре свега очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру”, наводи централна банка.

Анализом исплативости штедње, за период од 11 година, од децембра 2012. до децембра 2023. године, установљено је да је исплативије штедети у динарима, без обзира на то да ли се штедња орочава краткорочно или дугорочно.

Опредељујући фактори који су утицали на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама (релативна стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу (која се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15 одсто) и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се сачува макроекономска стабилност у условима светске кризе.

Evropljani sve manje žele da rade, države se trude da ih motivišu

Преузмите андроид апликацију.