Evropljani rade sve manje i manje sati, naročito muškarci, zaključak je studije koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF). Ukupan broj radnih sati u Evropi i zaposlenost su se vratili na nivo iz perioda pre pandemije, ali prosečan broj radnih sati po osobi i dalje pada, navode autori studije pod nazivom „Analiza smanjenja prosečnog broja radnih sati u Evropi”.
Medijalni presek radnih sati po zaposlenom u Evropi iznosi nešto ispod 37 sati nedeljno, a muškarci i dalje rade nešto više od žena, pošto na poslu provedu 39,9 sati nedeljno, a dame 34,7 sati.
Ipak, prema nedavno objavljenoj statistici Evrostata, radnici u Srbiji su u proseku radili 43,3 sata sedmično, što je za šest sati više od proseka u Evropskoj uniji.
Da u našoj zemlji uistinu ima intenzivnijeg i prekovremenog rada, smatra Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.
„Radnici moraju da slušaju naloge poslodavaca, a odnosi tih snaga su asimetrični i idu u prilog poslodavcima. Tako da, ako se kod nas više radi, to je zato što poslodavci to zahtevaju ili imaju dovoljnu moć da to nametnu svojim zaposlenima“ ističe prof. Madžar.
Zašto u Evropi poslodavci ne traže od svojih radnika da toliko rade?
„Verovatno su tamošnji sindikati, koji inače slabe u celom svetu, bolje organizovani, moćniji i uticajni nego što je to slučaj u manje razvijenim zemljama i kod nas. Važnija stvar od toga je manja efikasnost naših radnika, koji nisu toliko obučeni i vešti koliko je to slučaj na zapadu. To je posledica naše manje industrijske tradicije“ smatra profesor Madžar, dodajući da se na zapadu vekovima uvežbavaju te razne veštine.
„Radna snaga je tamo nešto kvalitetnija nego kod nas. Uostalom, nivo njihovog obrazovanja je viši, a obrazovaniji radnik više uradi u jedinici vremena nego onaj manje obrazovan. Kod nas to mora da se nadoknadi tako što zaposleni mora duže da radi“ dodaje on i podseća da u Srbiji radnici ne žele tek tako da rade više, nego da bi više zaradili.
„Kod nas su lični dohodci neuporedivo manji od onih na zapadu, pa dobar broj radnika, pošto jedva sastavlja kraj s krajem, mora duže da radi da bi više zaradio, da bi mogao da „pokrpi” troškove života“ objašnjava profesor Ljubomir Madžar.
Da je prirodno da se u zemljama koje su razvijenije događa skraćenje radnog vremena, ističe i ekonomista Milan R. Kovačević.
„To je tako zato što se kod njih za kraće vreme uradi više nego kod nas za duže radno vreme. Kod nas nije dobro uređen radni odnos između poslodavaca i zaposlenih. Smatram da isti zakon ne bi trebalo da reguliše na isti način taj odnos u javnom i privatnom sektoru“ dodaje Kovačević.
Preuzmite android aplikaciju.
