Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu globalnog rasta na 3,6 posto za 2022. i 2023. godinu. Što je za 0,8 procentnih poena, odnosno za 0,2 procentna poena manje, respektivno, nego što je predviđao u januaru.
Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, rekao je na današnjem predstavljanju novog, aprilskoj Izveštaja o globalnim ekonomskim izgledima, da je glavni uzrok smanjenja projekcije rasta globalne ekonomije ruska invazija na Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini je dodatno pogoršao probleme u globalnim lancima snabdevanja. Koji su poremećeni još od izbijanja pandemije koronavirusa, doprineo je skoku cena robe na svetskim tržištima. Pre svega cena hrane i energije, uzrokujući oštar rast inflacije, koja će u dogledno vreme nastaviti uspon.
Gurinša je takođe upozorio da bi sankcije prema ruskom energetskom sektoru i širenje rata, usporavanje kineske privrede i ponovno širenje pandemije mogli dodatno da uspore globalni rast. Doprinesu još većem razbuktavanju inflacije, što bi moglo da izazove socijalne nemire.
MMF procenjuje da će globalni rast u srednjem roku usporiti na oko 3,3 posto u odnosu na prosek od 4,1 odsto u periodu od 2004. do 2013. Naspram prošlogodišnjeg rasta od 6,1 procenat.
Fond predviđa da će ruska ekonomija u ovoj godini zabeležiti pad od 8,5 posto. Smanjio je i prognoze rasta Evropske unije za 1,1 procentni poen na 2,8 posto, i SAD-a na 3,7 odsto.
Preuzmite android aplikaciju.
