Међународни монетарни фонд саопштио је у понедељак да је Одбор директора ММФ и званично у Вашингтону потврдио да је успешно завршена прва ревизија аранжмана Инструмент за координацију политика са Србијом и истакао да ће се раст након кратког успоравања почетком 2025. поново убрзати 2026. и 2027. године, као и да ће ове године износити 3,0 одсто.
ММФ пројектује раст реалног БДП-а Србије од 4,0 одсто у 2026. и 4,5 процената у 2027. години.
Како је наведено, разумне макроекономске политике Србије подржале су економску отпорност у неизвесном глобалном окружењу.
“Власти одржавају фискалну дисциплину и спроводе макрокритичне структурне реформе у оквиру Инструмента за координацију политика, након што су завршиле прву ревизију. Иако се Србија суочава са домаћим и спољним неизвесностима, изградила је снажне заштитне механизме како би издржала потенцијалне шокове”, навео је ММФ.
Указује да би поновно оживљавање реформи ради побољшања пословног окружења и управљања помогло у одржавању снажног раста Србије на средњи рок.
“Укупна инфлација се вратила у циљни распон Народне банке Србије (3 процента +/-1,5 процентних поена), вођена падом цена енергије и умереном базном инфлацијом. Позиција монетарне политике је одговарајуће рестриктивна”, наводи се у саопштењу.
Упркос повећаним јавним инвестицијама, фискални дефицит остаје под контролом захваљујући снажним приходима и разумном управљању текућом потрошњом.
Иако се дефицит текућег рачуна повећао, одражавајући већи увоз који подржава покретање јавних инвестиција и слабу спољну потражњу, међународне резерве остају обилне.
Структурне фискалне реформе напредују, укључујући даље јачање управљања јавним финансијама и управљања јавним инвестицијама.
Реформе енергетског сектора такође напредују, али још много тога треба учинити како би се осигурала финансијска одрживост и оперативна ефикасност у државним енергетским предузећима, наводи ММФ.
Такође, оживљавање реформи ради јачања пословног окружења и побољшања управљања важно је за подршку стопама раста у Србији на средњи рок.
Ризици негативног утицаја на изгледе су повећани. Глобално успоравање и даља геоекономска фрагментација могли би да оптерете извоз и стране директне инвестиције.
“На домаћем плану, повећане политичке тензије могле би да наруше поверење потрошача и инвеститора. Али, Србија је добро позиционирана да управља потенцијалним шоковима – међународне резерве и државни депозити су високи, јавни дуг опада, а банке су добро капитализоване и ликвидне”, наводи се у саопштењу.
Први заменик генералног директора ММФ-а Гита Гопинат је навела да су разумне макроекономске политике Србије и снажно ангажовање са ММФ-ом донели импресивне резултате.
“Раст је био отпоран, а фискални и спољни бафери су ојачани. Одражавајући ова достигнућа, Србија је 2024. године добила свој први инвестициони рејтинг. У оквиру Инструмента за координацију политика (ПЦИ), српске власти су наставиле своју посвећеност здравим економским политикама и структурним реформама. У светлу смањења инфлације и повећаних домаћих и спољних изазова, планирана фискална експанзија усмерена на инвестиције које подстичу раст може помоћи у ублажавању краткорочног успоравања, а истовремено подстиче средњорочни раст”, навела је она.
Каже да је кључна фискална политика усидрена на циљ дефицита, која штити тешко стечени фискални кредибилитет и обуздава притиске на текућу потрошњу.
“Како се тренутни инвестициони циклус прекида, потребна је постепена фискална консолидација како би се обновили бафери од спољних шокова. Напредовање фискалних структурних реформи остаје неопходно, посебно ради јачања управљања јавним финансијама, побољшања управљања и транспарентности у управљању јавним инвестицијама и решавања нових фискалних ризика”, рекла је Гопинат.
Указује да рестриктивна монетарна политика остаје прикладна док се дезинфлација чврсто не одржи.
“Иако су банке биле отпорне, а системски ризици остали ограничени, финансијско посредовање би имало користи од додатних побољшања регулаторних и надзорних оквира, укључујући и ближе усклађивање са стандардима ЕУ. Континуирани напредак у јачању спречавања прања новца и финансирања тероризма је такође важан”, рекла је она.
Такођем, наводи да даље реформе енергетике остају кључне за обезбеђивање одрживог и стабилног снабдевања енергијом.
“Повећање накнада за мрежу и тарифа за електричну енергију побољшало би повраћај трошкова и финансијску снагу државних предузећа у енергетском сектору и омогућило би улагања у диверзификованији и мање угљенично интензиван енергетски микс”, навела је Гопинат.
Наводи да се Србија суочава и са средњорочним изазовима, укључујући и старење становништва и да ће повећање продуктивности биће кључно за одржавање конвергенције прихода са развијеним економијама.
Ово ће захтевати структурне и управне реформе како би се привукле директне директне инвестиције са већом додатом вредношћу и домаће приватне инвестиције ради подршке расту, додала је она.
Навела је и да ће побољшање пословног окружења захтевати мере за унапређење оквира правосуђа у трговини, подстицање иновација и јачање управљања.
Извршни директори ММФ су се сложили са циљем оцењивања особља Мисије ММФ.
Похвалили су разумну макроекономску политику Србије и снажну посвећеност реформама и поздравили задовољавајући учинак у оквиру Инструмента за координацију политика.
Приметивши повећане домаће и спољне ризике за изгледе, директори су нагласили важност одржавања фискалне дисциплине, обнове заштитних слојева за шокове и повећања продуктивности ради подршке одрживијем расту.
Директори су подвукли да би фискални дефицит од 3,0 процента БДП-а или мање омогућио приоритетну инвестициону потрошњу, уз очување тешко стеченог кредибилитета.
Препознали су посвећеност власти да се придржавају посебних фискалних правила за плате и пензије, што би требало да помогне да се јавни дуг чврсто држи на силазној путањи и подржи поверење инвеститора.
Директори су поздравили фокус на обезбеђивању транспарентних, одговорних и ефикасних владиних операција.
Мере за побољшање управљања јавним финансијама и инвестицијама и управљања фискалним ризицима помоћи ће у одржавању фискалне дисциплине, уз истовремено осигуравање испоруке квалитетних јавних инвестиција.
Директори ММФ су такође истакли потребу за јачањем капацитета пореске администрације. Поздравили су посвећеност власти решавању домаћих заосталих обавеза и спречавању акумулације нових заосталих обавеза.
Директори су се сложили око потребе задржавања склоности заоштравању монетарне политике како би се постигла одржива дезинфлација.
Иако су напоменули да је банкарски сектор отпоран и да системски ризици остају ограничени, директори ММФ су нагласили потребу за континуираним напорима за унапређење регулаторних и надзорних оквира, укључујући и кроз ближе усклађивање са стандардима ЕУ.
Такође су важни континуирани напори за јачање оквира за спречавање прања новца и финансирања тероризма.
Директори су истакли да реформе енергетског сектора остају неопходне за обезбеђивање одрживих и стабилних снабдевања енергијом и подршку декарбонизацији.
Поздравили су и посвећеност власти јачању финансијске одрживости државних предузећа у енергетском сектору и подршци инвестицијама у диверзификованији енергетски микс.
У том смислу, важно је осигурати повраћај трошкова кроз повећање тарифа за електричну енергију за домаћинства.
Директори су се сложили да су амбициозне структурне и управљачке реформе кључне за постизање снажног и одрживог средњорочног раста.
Уочавајући утицај старења становништва, директори су нагласили потребу за побољшањем могућности запошљавања за жене и младе и обезбеђивањем бољег усклађивања вештина са сталним захтевима тржишта рада.
Такође су подржали интензивиране напоре за побољшање пословног окружења, укључујући унапређење оквира трговачког правосуђа, подстицање иновација и побољшање управљања. Континуирани напори за смањење корупције су важни.
Очекује се да ће се следеће консултације по члану ИВ са Републиком Србијом одржати у циклусу од 24 месеца.
Преузмите андроид апликацију.
