Ruska invazija na Ukrajinu će uticati na celokupnu globalnu ekonomiju usporavajući njen rast i podižući inflaciju i mogla bi suštinski da preoblikuje globalni ekonomski poredak na duži rok, ocenjuje Međunarodni monetarni fond (MMF).
Pored ljudske patnje i istorijske reke izbeglica, rat podstiče rast cena hrane i energije, potpiruje inflaciju i erodira vrednost prihoda, remeteći trgovinske tokove, lance snabdevanja i priliv doznaka u zemljama koje su susedi Ukrajine, navodi se u analizi objavljenoj na zvaničnom veb sajtu MMF-a.
Sukob u Ukrajini, dodaje se dalje, takođe urušava poslovno poverenje i izaziva neizvesnost među investitorima što će uticati na smanjenje cena imovine, pooštravanje finansijske uslova, a može da izazove i odliv kapitala sa tržišta u razvoju.
Zvaničnici MMF-a su već ranije rekli da očekuju smanjenje svoje ranije prognoze globalnog rasta od 4,4 posto u 2022. U saopštenju objavljenom sinoć nagovestili su da će njihove prognoze regionalnog rasta takođe verovatno biti revidirane naniže.
MMF bi trebalo da objavi ažurirane prognoze 19. aprila.
Zemlje sa direktnom izloženošću u trgovini, turizmu i finansijama prema ratom zahvaćenim područjima, biće pod sve jačim pritiskom, upozorava MMF, navodeći povećani rizik od nemira u nekim regionima, počev od podsaharske Afrike i Latinske Amerike do Kavkaza i Centralne Azije.
Istovremeno, prehrambena nesigurnost će se verovatno dodatno pojačati u delovima Afrike i Bliskog istoka, gde zemlje poput Egipta uvoze 80 posto pšenice iz Rusije i Ukrajine.
Dugoročno gledano, kako se navodi, „ovaj rat bi mogao fundamentalno da promeni globalni ekonomski i geopolitički poredak kroz zaokret u trgovini energijom, rekonfiguracijom lanaca snabdevanja, fragmentiranjem platne mreže i preispitivanjem valutne strukture deviznih rezevi zemalja“.
MMF je predvideo duboku recesiju u Ukrajini i Rusiji i upozorio da bi Evropa mogla da se suoči s poremećajem uvoza prirodnog gasa i širim poremećajima u lancu snabdevanja. Istočna Evropa, koja je prihvatila većinu od tri miliona izbeglica iz Ukrajine, imaće veće finansijske troškove kao rezultat.
Fond napominje da će zemlje na Kavkazu i u centralnoj Aziji koje su trgovinski i finansijski više vezane za Rusiju biti jače pogođene njenom recesijom i sankcijama uvedenim prema Moskvi nakon napada na Ukrajinu, pri čemu će osetiti smanjenje trgovine, doznaka, investicija i turizma.
Na Bliskom istoku i u Africi, pogoršanje uslova spoljnog finansiranja može da rezultira odlivom kapitala i da dodatno poveća probleme zemljama sa povišenim nivoom duga i velikim finansijskim potrebama, dodaje MMF.
Rast cena energije i hrane, pad turističkog sektora i problemi u pristupu međunarodnim tržištima kapitala ugrozili bi zemlje u podsaharskoj Africi, koje uvoze oko 85 posto svojih potreba za pšenicom, pri čemu jednu trećinu nabavljaju iz Rusije ili Ukrajine.
Cene hrane i energije su glavni kanal prelivanja problema na zapadnu hemisferu, pri čemu će visoke cene robe verovatno znatno ubrzati već visoke stope inflacije u Latinskoj Americi, na Karibima i u Sjedinjenim Državama.
U Aziji će se najveće posledice osetiti među uvoznicima nafte u ekonomijama ASEAN-a, Indiji i pograničnim ekonomijama, uključujući neka pacifička ostrva, dok bi nove subvencije za gorivo mogle da ublaže uticaje u Japanu i Koreji, saopštio je MMF.
Preuzmite android aplikaciju.
