Mlečno govedarstvo u Srbiji je na velikim iskušenjima. Farmeri se suočavaju sa poskupljenjima repromaterijala, ne mogu da računaju na veće povećanje otkupne cene, niti na veću podršku države jer ni krajnji potrošač, onaj koji kupuje mleko i plaća poreze, nema kupovnu moć kojom bi mogao da pokrije sva poskupljenja semena, zaštitnih sredstava i goriva nastala u poslednjih godinu dana.
Lampice za rezervu upalile su se i na jednoj od najvećih farmi muznih krava u Vojvodini. Porodica Balaša iz Čantavira procenjuje da su troškovi goriva, semena, zaštitnih sredstava otišli gore za 50 do 100 odsto, dok proizvodi poput mesa ili sirovog mleka ne prate te procente, već su porasli za deset do dvadeset procenata. I otuda ta lampica. Troše se rezerve hrane iz prošle godine, a pravi problem tek sledi jer treba zasnovati novu proizvodnju za ova muzna grla.
„Ne znamo šta da radimo, kako da opstanemo. Mlekare su nam nekako izašle u susret, da nam daju novu cenu mleka. na primer, nama je cena mleka u decembru bila trideset i jedan dinar, a oni su dali trideset i devet. To, sedam dinara, ne može da pokrije ostale troškove. Paritet je jednostavno jasan da je proizvodna cena mleka pedeset odsto grubo hrana, a pedeset odsto ostali troškovi. Tamo je sve uračunato, onda smo na pozitivnoj nuli. Ali ovako jednostavno ne možemo dugo da izdržimo, ako se nešto ne menja – to će biti prestanak proizvodnje“, kaže Mikloš Balaša.
Šta tek onda da kažu mali proizvođači mleka? Sa njih više desetina iz Malih Pijaca i okoline sarađuje jedna od retkih mini mlekara „Šarkanj“, proizvodeći nagrađivane sireve i druge prerađevine koji se uglavnom plasiraju na području od Subotice do Novog Sada, i od Sombora do Kikinde. Nakon dve decenije rada, trenutno odnos prihoda i rashoda ne donosi zaradu, jer je cena proizvoda limitirana kupovnom moći potrošača.
„Uvek je bilo dosta teško, ali nikada teško kao što je to danas jer ono što su vam rekli proizvođači mleka – mi plovimo u istom brodu zajedno sa proizvođačima mleka, jer isto nas hvata sve – poskupljenje nafte, poskupljenje repromaterijala, poskupljenje svega živoga, a cenu sira jako skromno možemo da podignemo jer na drugom kraju, ljudi koji bi trebalo da kupe taj krajnji proizvod, isto imaju slabo para, tako da – to je dosta velika slepa ulica“, kaže vlasnik ove mini mlekare Jene Šarkanj.
Veliki farmeri su sa svojim kalkulacijama upoznali i kreatore mera podrške u vidu subvencija i premija jer smatraju da poslednje povećanje premije nije dovoljno. Kada se sve sabere, niti kupci mogu da plaćaju skuplje mleko i mlečne proizvode, samim tim ni mlekare da dignu cene, a shodno tome fameri ne mogu da se nadaju većoj otkupnoj ceni. Začarani krug, iz koga niko ne vidi izlaz pred početak setve koja znači novu hranu za stoku, a koje možda do žetve i ne bude.
Preuzmite android aplikaciju.
