Statistički podaci govore da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za 3 odsto a ove proizvodne sezone procenat je još veći. Problem je i mlečnost grla pa se sama proizvodnja na farmama mora povećati za 20 do 30 odsto kako bi se sprečila nestašica mleka. Stručnjaci smatraju da je potrebna saradnja između svih relevantnih učesnika u proizvodnom lancu kako bi se Srbija vratila na evropski prosek.
Trenutno je mlečno govedarstvo najugroženija poljoprivredna grana, mnogi stočari smanjuju broj grla na svojim domaćinstvima ili se usmeravaju na druge oblike proizvodnje što utiče i na stočni fond. Programi lokalnih samouprava usmereni ka poljoprivredi se već prave za narednu godinu a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu.
„Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za poljoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra. Zamerke sa terena od poljoprivrednih proizvođača su oko kašnjenja subvencija ali ja verujem da će nova ministarka učiniti sve da te subvencije budu redovno isplaćivane“, kaže Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj.
„Da li će i Hrvatska imati vlastitu proizvodnju mleka je pitanje i kod nas jer su trendovi pada proizvodnje mleka izuzetno izraženi. Pre deset godina smo imali 60 hiljada proizvođača koji su davali mleko na otkup, a sada imamo tek tri hiljade“, navodi Milan Gusnjak, predstavnik Mreže savetodavnih službi Jugoistočne Evrope iz Hrvatske.
Mlekare u Srbiji se nadaju da će se uz sistemsko rešavanje problema i radu na povećanju mlečnosti krava poboljšati situacija u kojoj svi relevantni učesnici u ovoj industriji moraju da sarađuju.
„Svesni smo činjenice da se mali proizvođači mleka, odnosno farme sa manjom proizvodnjom mleka gase, dok očekujemo da će ljudi koji su ostali da se bave proizvodnjom mleka povećati svoje količine“, kaže Milan Vuletić, direktor otkupa sirovog mleka mlekare Imlek.
„Trenutno u Srbiji ima manje od 200.000 krava, to je više nego alarmantan podatak, smanjili smo za nekoliko desetina godina više nego dva puta broj grla. To je crveni alarm, a mnogo gore od toga je da je nivo proizvodnje na ovim grlima koja su preostala daleko ispod evropskog i svetskog proseka“, objašnjava Rade Jovanović, direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.
Vreme je da se struka, nauka i svi faktori u mlečnom govedarstvu, od nadležnog ministarstva, preko industrije do proizvođača usmere na pravljenje jasne strategije kako bi se sa što manje posledica prošlo kroz tranziciju povećanja mlečnosti grla.
Preuzmite android aplikaciju.
