Istorija srpsko-grčkih odnosa složena je i bogata. Narativ o dva bratska naroda rodio se u zajedničkoj borbi za slobodu, tokom 19. veka, a zapečatio spasonosnom ulogom grčkog ostrva Krf za Srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu.
Naši helenski prijatelji su imali sreću da se posle 1945. sačuvaju od socijalističke utopije, tako da su tih decenija odnosi sa nama bili vrlo svedeni. Neke veoma važne veze sa Grčkom su ipak opstajale.
Našu pravoslavnu crkvu je podrška grčke crkve spasila kadrovske propasti, jer su u Helenskoj Republici obrazovani srpski teolozi, koji će, početkom devedesetih godina prošlog veka, zauzeti ključne pozicije u našem pravoslavlju i biti kadri da pristupe zahtevnom poslu duhovne obnove našeg društva.
Od sloma socijalizma u srpskim zemljama krenulo je i jačanje naših odnosa sa Grčkom. Trudom naših vladika, nekadašnjih grčkih studenata i profesora, tamošnja javnost je upoznata sa nepravdama i stradanjima srpskog naroda i probuđena je velika pravoslavna solidarnost.
Bezbrojne tone humanitarne pomoći, mnogi dobrovoljci koji su dolazili da pomognu borbe srpskog naroda i veliki broj gradova koji su ugostili srpsku decu sa raznih ratišta, sve je to bio grčki odnos prema Srbiji tih godina. Helenska država bila je srpski prozor u svet tokom teških godina sankcija, naročito za našu kulturu, jer su, recimo, ovdašnji filmski radnici podršku za svoje projekte mogli da nađu samo u Grčkoj.
Ovi izrazi solidarnosti i podrške doživeli su vrhunac tokom NATO agresije 1999. godine, kada su desetine hiljada ljudi protestovali širom Grčke protiv bilo kakvog učešća njihove zemlje u napadu na SR Jugoslaviju.
To je svakako uticalo da direktnog učešća Grčke vojske i ne bude. Pomoć je dopremana više nego ikad, istaknute javne ličnosti su dolazile u Beograd pod bombama da pruže podršku, a zauvek će ostati upamćen i gest potporučnika grčke Ratne mornarice Marinosa Ritsoudisa koji je odbio čak i da uputi brod pod svojom komandom u Jadransko more.
Srpski narod je sve ovo znao da ceni, pa je Grčka, tokom prethodne dve decenije, postala omiljeno turističko odredište za naše građane, kojih je 2019. godine čak milion boravilo tamo tokom leta.
Helenska Republika nije priznala samoproglašenu nezavisnost tzv. „Republike Kosovo“ 2008. godine, što je takođe veoma osnažilo odnose sa Srbijom.
Zbog finansijskih problema i potrebe dobrih odnosa sa SAD, Grčka ipak nije mogla da ima previše tvrd stav prema kosovskim separatistima, pa je otvorila kancelariju u Prištini ali, ni u periodu najveće ekonomske krize, nije donela odluku da prizna tzv. „Kosovo“.
Nažalost, u prvoj polovini ove godine, delovalo je da će grčka odlučnost da poštuju međunarodno pravo, prijateljstvo sa Srbijom, pa i interese i osećanja svog naroda, biti konačno slomljena. Početkom juna, ministar spoljnih poslova Dendijas, posetio je Prištinu i, iako je govorio samo o podršci dijalogu, jasno je bilo da potencijal za ozbiljan preokret u stavu Grčke postoji. Odnosi sa kosovskim Albancima su, bez sumnje, unapređeni.
Dva meseca nakon ovih susreta Grčku su ophrvali užasni požari, čiji broj i intenzitet su nezabeleženi.
Za samo deset dana izgorelo je oko šezdeset hiljada hektara. Kolika je to površina ilustruje i podatak da je, u proteklih trinaest godina, u istom periodu gorelo do hiljadu i sedamsto hektara.
Srbija se takođe nedeljama bori sa vatrom i drugim nepogodama na nepristupačnim terenima. Bilo bi sasvim opravdano oceniti da nam niko ne bi zamerio na dozi „sebičnosti“ u ovoj neizvesnoj klimatskoj situaciji.
Ipak, MUP Srbije uputio je pomoć najpre Severnoj Makedoniji, a po naredbi predsednika republike, formirana je specijalna vatrogasna jedinica, od 14 vozila i 37 vrhunskih profesionalaca, koji su, zajedno sa tri najmodernija helikoptera, krenuli 8. avgusta u pomoć Grčkoj.
Srpska pravoslavna Crkva je, uz molitvenu poruku podrške patrijarha Porfirija, odmah krenula u prikupljanje pomoći za grčki narod.
Treba biti objektivan, pomogli su i drugi. Preko 1400 grčkih vatrogasaca pomognuto je stotinama kolega sa Kipra, iz Poljske, Slovačke, Češke, Bugarske, Slovenije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja iz EU.
Ako ne šalju ljude i vatrogasne ekipe, ove zemlje upućuju avione i helikoptere. Ali treba reći i ovo, kada se uporedi pomoć koju je uputila Srbija, sa 27 vozila i 164 vatrogasca od jedne SR Nemačke, koja ima preko osamdeset miliona stanovnika, jasno je ko je od svojih kapaciteta više odvojio.
Koliko je značajna srpska pomoć svedoči i učinak naših vatrogasaca.
Istog trenutka kada su prešli granicu, pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, prihvatili su se najtežeg zadatka, gašenja požara na ostrvu Evija, gde je plamen dostizao i trideset metara visine i gde su se branili životi lokalnih stanovnika, od kojih su mnogi odbili evakuaciju.
U ovom nekorektnom izveštaju „Njujork Tajmsa“ gde se govori o pomoći koju su uputile pojedine države, prvi snimak pokazuje srpske vatrogasce u borbama protiv vatrene stihije na Eviji, dok se u tekstu nigde ne pominje njihov doprinos.
Grčki narod, međutim, vrlo dobro zna ko je držao liniju!
Poput svojih velikih predaka, koji su branili Solunski front pre više od jednog veka, pripadnici MUP-a Srbije su, kroz velike lične napore, veštinu i hrabrost, zaustavili plamen pred grčkim selima koja su mnogi otpisali.
Danima stižu izveštaji o primerima „čojstva i junaštva“ srpskog vatrogasca. Grčka javnost je postala svesna samopregornog truda naših ljudi na terenu i velikom brzinom se širi dobar glas o njihovoj veštini i humanosti.
Još jednom se pokazalo da u međunarodnim odnosima i uopšte državnoj politici, mora da se bude i odvažan i hrabar, da se pristupi ponekad i srcem, bez ikakve kalkulacije.
Da takav odnos zna da urodi plodom govori nam i sledeće informacija. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin sastao se 10. avgusta sa predsednikom grčke vlade Micotakisom, koji mu je lično preneo stav da Grčka neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“.
Tamošnja vlada je svesna koliko je bratski gest Srbije u ovoj teškoj situaciji zapečatio status koji srpski narod ima u grčkom javnom mnjenju.
Priznanje lažne države, na štetu ne samo grčkog interesa na Kipru, nego i tako požrtvovanih prijatelja poput Srbije, bilo bi zaista političko samoubistvo.
Kroz dim ugašenih vatri kao da se jasnije sagledavaju srpsko-grčki odnosi, pa tako čitamo da se, baš ovih dana, povezuje tržište kapitala kroz zajednički rad Beogradske i Atinske berze, što otvara mogućnost da ponovo Grčka bude „prozor“ u jedan širi svet, ovoga puta u finansijskom i investicionom smislu.
Takvi signali, uz tradicionalno razvijenu turističku vezu, sve širu vojnu saradnju i inicijativu „Otvoreni Balkan“ otvaraju nove perspektive najbližih odnosa Srbije i Grčke.
Stvaranje vertikale Beograd-Skoplje-Atina sve je realnija perspektiva, pošto su mnoge, do nedavno nepremostive prepreke u Severnoj Makedoniji, sada otklonjene. Uz malo sreće i državničke vizije, leteće preporođeni feniks između ove tri pravoslavne prestonice, nadmoćno iznad domašaja kamenja kojim ga gađaju iz Prištine.
Autor: Mladi Miletić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Mladog Miletića na temu demografije, možete da pročitate ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
