Naslovio sam ovaj tekst izmenjenom velikom mišlju Njegoševom, koja u originalu glasi „Krst nositi nama je suđeno, strašne borbe s’ svojim i s’ tuđinom. Težak vijenac, al’ je voće slatko. Vaskrsenja ne biva bez smrti.“
Nekome će biti pomalo blasfemično, ali meni je ovaj citat došao u misli kada sam čitao vest da je Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije pripremio dvadeset miliona evra za finansiranje projekata vezanih za nove tehnologije u našoj privredi. Zašto?
Zašto da ne. Epske borbe ne vode se samo oružano, naprotiv, poslednjih decenija, u srećnim društvima, vode se u ekonomiji.
One znaju da budu zaista „strašne“ i odvijaju se na domaćem planu, među rivalskim privrednim subjektima i naučnim krugovima, ali i „s tuđinom“ gde od ishoda megdana zavise sudbine čitavih država.
Vreme je pokazalo, još od prve industrijske revolucije, da je „težak venac“ stalnog inoviranja i pronalaženja novih tehnologija i rešenja, ono što donosi „voće slatko“.
Vaskrsenja, obnove i prosperiteta, često ne može biti bez „smrti“ starih načina mišljenja, prevaziđenih procesa rada i zastarelih privrednih sistema.
Inoviraj ili umri.
„Inoviraj ili umri“ reče davno otac modernog menadžmenta, Peter Druker. Dakle, nisam jedini koji za pitanje inovacije vezuje epske i dramatične izjave. Zašto je za Srbiju ta tvrdnja apsolutno istinita?
Jednostavno je – zato što smo mala zemlja, sa ograničenim resursima i naša najveća šansa za brz razvoj i sustizanje onih koji su imali veliku prednost nad nama, jeste ekonomija znanja. Privreda koja će za manje rada i sa manje resursa da proizvodi veću vrednost.
Devet miliona evra na raspolaganju za projekte iz sfere nauke.
Portal Fonda prima prijave po prvom pozivu do 15. septembra, gde je devet miliona evra na raspolaganju za projekte iz sfere nauke, tehnologije i industrije.
Ove godine slavimo 165 godina od rođenja Nikole Tesle, koji je otišao u SAD, jer je jedino tamo, kao siromašni Srbin, imao šansu da ostvari svoje vizije.
Tako je učinio i Mihajlo Pupin. Nemoguće je izmeriti koliko je Amerika prosperirala i jačala svake godine, kroz inovacije koje su donosili ljudi koje je bila spremna da podrži.
Zato je tako dragoceno ono što država ovde konačno čini. Istorija sveta bi bila drugačija, da je Tesli bio dostupan neki program materijalne podrške za inovacije u Austrougarskoj monarhiji.
Svaki perspektivni naučnik koji nam ode jer nije imao podršku, svaka mala inovativna firma koja se ugasi jer nije mogla da izdrži, to su za nas nacionalne katastrofe.
Važno osmisliti novo rešenje kada ste suočeni sa promenjenim okolnostima.
Ništa više od pandemije korona virusa nije pokazalo koliko je važno osmisliti novo rešenje kada ste suočeni sa promenjenim okolnostima.
Samo nekolicina zemalja imala je taj kapacitet da razvije vakcinu i one su ubrale zaista bogate plodove, kako u sferi sopstvene zdravstvene bezbednosti, tako i u finansijskom smislu i konačno politički, kroz uticaj i moć koje su projektovale na globalnom planu.
Srbija možda ne može da proizvede od nule vakcinu za novu bolest ali praćenje velikih, kroz, recimo, proizvodnju po licenci na kojoj se radi, je takođe veliki uspeh, koji mnogi ne mogu da dosegnu.
Nerealno je očekivati da budemo pionir inovacija u bilo kom sektoru, jer će za razvoj najozbiljnijih novih tehnologija uvek biti potreban ogroman novac.
Ono što možemo je da deo tog novca privučemo ovde, da od državnog novca više ulažemo i da pratimo razvoj vodećih privreda sveta ali i svetske nauke, koja će biti sve značajnija u zdravstvu, poljoprivredi i zaštiti životne sredine, na planeti koja se dramatično menja i stalno postavlja čovečanstvu nove izazove.
Autor: Mladi Miletić
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
