Čitamo ovih dana kako će nas, 9. i 10. jula, svojim prisustvom ponovo počastvovati „evroparlamentarci“ Knut Flekenštajn, Tanja Fajon, Eduard Kukan i Vladimir Bilčik. Od ovih ljudi, za koje većina naših građana pojma nema ko su, deo opozicije očekuje podršku za izborne uslove koji na veštački način ukidaju zdravo demokratsko nadmetanje na političkoj sceni Srbije. Neću ih ovde razmatrati jer se o njima dosta govorilo tokom više od godinu dana.
Da li su nam stvarno potrebni tutori?
Mene nešto drugo zanima u vezi sa ovom temom. Jasno je, prostim korišćenjem „Gugla“ da ove političke ličnosti iz EU nisu zanemarljive i svakako da ne treba nastupati ksenofobično ka bilo kome ali da li stvarno Nemac, Slovenka i dva Slovaka mogu bolje da razumeju srpsku politiku i izborne uslove od naše skupštine, njenih čelnih ljudi i profesora dr Dejana Đurđevića, koji je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, sa ocenom 9,90?
Stranke koje bismo mogli da nazovemo nekakvom „nacionalnom“ opozicijom, koja jedina i može da računa na realno i merljivo učešće u političkom životu, pristale su odavno na dijalog pod okriljem svoje države, odbijajući uvredljivu tezu da nam je, kao nekakvim nepismenim urođenicima, potreban tutor za ustrojavanje političke scene.
Svašta im zameram ali partije koje su sposobne da sednu civilizovano sa svojim predsednikom države mogu da nazovem odgovornim.
Sa druge strane su oni koji krišom snimaju svoju sramotnu histeriju u predsedništvu Srbije, a pred Evropom glume lučonoše civilizacije u balkanskoj prašumi, kroz koju se ne može probiti bez oštrog mača konkvistadorskog, bolje reći tevtonskog.
Nije ni čudo onda što u delegaciji Evropskog parlamenta imamo eksperte sa velikim iskustvom praćenja izbornih procesa u Africi.
Ne želim nipošto da potcenim naše afričke prijatelje ali ipak je Srbija zemlja sa dva veka moderne demokratske tradicije i tutorstvo ove vrste joj nije potrebno.
Njih pravo ne zanima.
Ono je nužno onima koji žude za nekim novim Montgomerijem u budimpeštanskoj kancelariji. Samo zaboravljaju da je tadašnji pobednik izbora sa prezrenjem odbacio takvu pomoć, iako su je ljudi oko njega obilato koristili.
Kao što ni tada jurišnike na vlast nisu zanimale moralne ili zakonske implikacije prelaska granice sa ušivenim novcem u „Mont“ jaknu, tako ni danas, one koji su iz tih jakni uskočili u skupocena odela, najmanje interesuje šta je zakonito, realno, moguće ili pravično.
Oni nemaju o čemu da razgovaraju sa nekadašnjnim najboljim studentom prava, kad njih pravo ne zanima.
Traži se komesarski diktat i oštro kolonijalno slovo, uvijeno u oblande demokratske aure parlamenta EU. Mada bi im najviše odgovaralo nešto poput Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Četiri predstavnika Evropskog parlamenta će zaista igrati ulogu koju sam im predvideo u naslovu ovog teksta. Reč „apokalipsa“ znači „otkrivenje“ i nema ničega što neće biti otkriveno o prirodi dela opozicije koja traži strano zastupništvo.
Flekenštajn i kolege imaju veliku odgovornost za ugled važne evropske nadnacionalne institucije.
Ostavljam mogućnost da nas prijatno iznenade i zauzmu kritičke i objektivne stavove prema svojim klijentima ali se bojim da nam ni o njima, ni o sebi, neće otkriti ništa dobro.
Autor: Mladi Miletić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
