Luk je izuzetno bogat hranljivim materijama. Često se koristi u dijetama za mršavljenje zbog niske kalorijske i visokog sadržaja vlakana. Bogat je vitaminima i odličan je za jačanje imuniteta, ali i za rešavanje nekih tegoba u telu.
Ukusan i sočan, mladi luk je uobičajen dodatak salatama u proleće. Potiče iz iste porodice kao i beli luk, crni luk, vlasac i praziluk i često se naziva predznakom proleća.
Razlikuje se po tome što nema pravu zadebljanu sijalicu već formira takozvanu lažnu sijalicu. To je jednogodišnja biljka, odnosno najčešće se proizvodi za jednokratnu berbu jer se svaki deo biljke, pa i lukovica, jede iz mladog luka. Neizostavna je biljka za Uskrs kada se jede sveža sa malo soli i rena.
Mladi luk ima specifičan miris i ukus i nije oštar i ljut kao običan luk, ali je bogat i vitaminima, antioksidansima i važnim mineralima.
Nutritivna vrednost mladog luka
Luk je izuzetno bogat hranljivim materijama. Često se koristi u dijetama za mršavljenje zbog niske kalorijske i visokog sadržaja vlakana. Bogat je vitaminima i odličan je za jačanje imuniteta, ali i za rešavanje nekih tegoba u telu.
Ovo su neki od hranljivih sastojaka i vitamina u mladom luku:
- vitamini A, C i K – vitamini E i B grupe, uključujući vitamin B9 ili folnu kiselinu, koja se posebno preporučuje trudnicama
- kalijum, kalcijum i natrijum
- gvožđe, magnezijum i fosfor
- selen, mangan
- jak polifenol kvercetin
Pomenuti vitamini u mladom luku nalaze se u listovima i lukovici, pa se preporučuje konzumiranje cele biljke.
Kako posaditi mladi luk?
Ako ne želite da kupujete mladi luk, a imate bar malo bašte ili prostora na svom balkonu, možete naučiti kako da sami sadite mladi luk. Može se saditi iz semena, klica ili iz podloga i ne treba mu previše prostora da bi uspeo.
Da biste dobili mladi luk, treba ga saditi u avgustu ili septembru, svakako pre prvog mraza. Nakon ekstrakcije, mahune treba čuvati na temperaturi od 2 do 4°C sa relativnom vlažnošću od oko 60%. Ako se ostave na sobnoj temperaturi, mogu se brzo ponovo koristiti za sadnju mladog luka. Sadnja mladog luka može biti i iz semena, ali u tom slučaju morate paziti na pojavu korova koji ponekad niknu pre semena i tako sprečavaju rast mladog luka.
Temperatura, vlažnost i đubrivo
Najpogodniji je za neutralna ili blago kisela zemljišta i srednje temperature vazduha do 22°C. Za dobre rezultate biće dovoljno dodati samo osnovno đubrivo, a radiće i bez đubrenja. Ako pokrijete zemlju, podstaćete rast i poboljšati snagu, tako da možete dobiti deblju i dužu lukovicu. Za dobar rod mladog luka potrebno je održavati tlo vlažnim i zalivati ga svaki dan. Bez dovoljno vode neće rasti.
Štetočine i bolesti
Kao i svaka biljka, mladi luk ima svoje štetočine koje ih posebno vole. Na našim prostorima najčešće su štetočine lukova muva i lukov moljac. Lukova muva je slična kućnoj mušici, a posebnu štetu nanosi ostavljanjem larvi u mladom luku koji se hrane sadržajem. Ako biljka počne da vene, listovi požute, a centralni list se osuši, verovatno se pojavila muva luka. Bolest može izazvati sivu buđ, belu trulež, pege na listovima, plamenjaču i rđu. Uslovi viši od 12°C pogodni su za pojavu plamenjače i rđe. Bolest na mladom luku prepoznaje se po lomljenju listova koji postaju sve svetlije boje, a kasnije postaju sivkasti i suvi. Kada se pojavi rđa, listovi dobijaju tamno smeđe mrlje i na kraju se osuše. Zaštita je moguća pesticidima, fungicidima, uz poštovanje pravila plodoreda, prekrivanje zasada folijom i dodavanjem prirodnih ekoloških preparata protiv štetočina.
Preuzmite android aplikaciju.
