Svake godine istu muku muče đaci koji bi da budu diplomirani psiholozi. Ove godine su se čak četiri kandidata prijavila za jedno mesto na smeru psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kao i uvek, najviše problema im zadaje test opšte informisanosti. Nameće se pitanje da li su odrasli manje informisani od đaka koji su prošli taj test, ako ne znaju neke od odgovora?
Psiholog Oliver Tošković istakao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da ne bi trebalo da se zabrinemo ako ne znamo odgovore na sva pitanja, jer je ideja da to ne bude test znanja nego test sposobnosti.
„I uvek se pravi test prema onima koji polažu i da se dobije nešto što zovu normalna raspodela, da većina kandidata bude sa srednjim brojem poena a malo njih sa niskim i visokim brojem“, dodaje Tošković.
Prosek osvojenih bodova na testu je 14,7 od maksimalnih 30. To, objašnjava psiholog, govori da je test bio odličan ove godine i idealno prilagođen kandidatima. To, takođe, govori o kvalitetu testa i da je za kandidate napravljen na najbolji način.
Tošković otkriva i da se test pravi tako da se on samo delimično oslanja na školska znanja, da su izvor pitanja i društvene mreže ali i klasični, standardni mediji.
„Možete da kažete da mlade ne zanima politika ali smo imali pitanje – šta nije zaduženje Skupštine. To mladi urade pola-pola. U tom smislu kada imate takvo pitanje mladi ne čitaju Ustav, šta su zaduženja Skupštine, već pokupe te informacije u letu iz medija“, naveo je Tošković.
Informisanje na internetu
Istakao je, i da kada je reč o informisanosti mladih, drastično raste neka vrsta uključenosti u internet.
„Klasični mediji dele vesti i sadržaje i na društvene mreže, tako da mladi zakače neke od tih informacija“, rekao je Tošković.
Naglasio je i da je ovo doba kada dobijamo više informacija nego ikada i da su dostupnije.
„Vi ste poplavljeni informacijama i jako je teško, važna veština postaje razlikovanje“, zaključio je Tošković.
