Novosađani, čini se, više od svega vole da pričaju o svom gradu. Dakako, koliko god im je drag zbog činjenice da pred “dođošima“ mogu da se pohvale o svom izvornom poreklu, lista stvari koje mu zameraju prilično je dugačka.
Prosečan Novosađanin svaki dan na svoju podugačku listu utefteri još nekoliko stavki za koje je siguran da bi trebalo da se promene, te da bi “on“ ukoliko bi sutra dobio neku moć, sve to organizovao mnogo, mnogo, bolje.
“Eto, nekada se ovde mnogo lepše živelo“, jedna je od rečenica koje možete čuti, kako od onih koji su nekada ovde stvarno lepše živeli, tako i od onih koji u to vreme nisu bili ni rođeni, te taj “lepši život“ nisu nikada ni iskusili.
Nekad u Novom Sadu nije bila ovolika gužva u saobraćaju
Nekad ovaj Grad nije bio grad. Bili su zasadi. Zatim naseljeno mesto, varošica, gradić.
Danas je grad po svim standardima koje bi civilizovan svet mogao da propiše. I velik je. I biće još veći.
To podrazumeva veću frekvenciju saobraćaja. Ali podrazumeva i izgradnju novih saobraćajnica, proširenja postojećih ulica i izgradnju bulevara. Ove izgradnje nam se odvijaju pred očima, i treba da su nam na radost.
Nekada u Novom Sadu nije bilo dođoša
Dođoši su osnovali ovaj Grad. I koliko god se trudili da dokažemo sopstevi novosadski pedigre, ako zakopamo dublje u svoju porodičnu istoriju, naći ćemo neko naše seme negde tamo. Ali vetar istorijskih promena je semena naših predaka naneo na ovo plodno tlo.
Pre 300, 100, 50 ili 25 godina. Svejedno. Sad smo tu. I ostajemo. Svi mi dođoši a ipak Novosađani, sa pedigreom ili bez.
Nekad su se deca igrala na ulici u Novom Sadu
I danas postoje kvartovi, naselja u našem gradu gde ćete videti decu na ulicama kako se bezbrižno igraju. Stanovnici našeg grada mogu da odluče šta im je prioritet i u odnosu na to da izaberu deo grada koji im odgovara.
Na Slanoj bari se deca igraju na ulici. Na Limanu ti je blizu Dunav. Ako radiš u centru, odgovara ti da živiš tamo ili na Podbari. Sviđaju ti se zelena dvorišta između zgrada? Novo naselje je pravi izbor.
Osobine koje Novosađani ne smatraju manama
Znaš onaj osećaj kada sedneš za volan, a deka počne da te savetuje kako se vozi i kako on to ume, ili je bar umeo, mnogo bolje od tebe. Onda zamaknete na raskrsnicu kod Futoške pijace, kad u celoj onoj galami i gužvi samo primetiš da deka više ništa ne progovara već je uplašeno fokusiran na saobraćaj.
Tek kada prođete špic, galamu i nimalo iznenađujuću gradsku vrevu, deda progovara: “E, u moje vreme saobraćaj nije bio ovakav!“
Tišina u momentu gužve i jedva primetna kapljica znoja koja mu je kliznula niz čelo, prećutno su odali priznanje da su se vremena promenila, te da ne smemo ostati u prošlosti već prepustiti kormilo onima koji bolje plove u ovom užurbanom svetu.
Onima, koji će sutra pričati generacijama koje će tek doći kako je u naše vreme sve to bilo mnogo bolje, kako se lepše živelo, kako smo bolje umeli i kako oni nikada neće znati kao mi.
Preuzmite android aplikaciju.
