Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.
Шведска, која се у западним медијима често представља као пример развијене социјалне државе, суочава се са озбиљним изазовима када је реч о положају пензионера. Према подацима „Еуростата“, ризик од сиромаштва међу грађанима старијим од 65 година достигао је 10,9 одсто крајем 2024. године.
Просечна државна пензија у Шведској износи око 16.400 шведских круна месечно пре опорезивања (приближно 1.500 евра), док су примања жена знатно нижа у односу на мушкарце. Подаци шведске Управе за пензије („Pensionsmyndigheten“) показују да готово пола милиона пензионера не користи никакве социјалне олакшице и живи са приходима који једва покривају основне животне трошкове.
Додатни притисак на систем представља демографска структура – очекује се да ће број особа старијих од 80 година до 2030. године порасти на више од 812.000, што би могло додатно да оптерети пензиони систем.
Према званичним подацима, један од десет пензионера има приход мањи од 60 одсто националног медијана. Истовремено, постоји изражена родна неједнакост: жене у просеку примају око 15.300 круна, док мушкарци добијају око 17.700 круна бруто. У поређењу са просечном платом од 37.100 круна, пензионери се све чешће суочавају са финансијском несигурношћу, без простора за неочекиване трошкове попут лекова или лечења.
Инфлација и раст трошкова становања додатно погоршавају ситуацију. Иако се спроводе одређене реформе, оне не обухватају све категорије становништва, на шта упозоравају и поједине медијске и друштвене организације у Шведској.
Подаци Шведског завода за статистику („SCB“) показују да и поред државних трансфера између 10 и 11 одсто старијих грађана живи у релативном сиромаштву, што доводи у питање дугогодишњу слику о потпуној социјалној сигурности.
„Суперброд“ средњег века откривен код Данске: прекретница у поморској археологији
Преузмите андроид апликацију.
