Потреба и жеља да будемо потребни другима природан је део људске природе. Међутим, код појединих особа ова потреба прераста у чврсто уверење да су незаменљиве – у породици, на послу, међу пријатељима или у партнерским односима.
Потреба за осећајем значаја
Иако такав став на први поглед може да делује као израз самопоуздања, психолози истичу да се иза њега често крију дубљи емоционални механизми. Људи желе да њихов труд буде примећен и вреднован. Када особа велики део свог идентитета гради на томе колико је другима потребна, може да развије уверење да без ње одређени систем не би могао да функционише.
Такве особе често говоре:
„Без мене ништа не може да се заврши.“
„Нико то не уме да уради као ја.“
„Ако ја одем, све ће се распасти.“
Иако понекад заиста поседују велико знање или искуство, њихова процена сопствене важности неретко превазилази реалне оквире.
Шта се крије иза осећаја незаменљивости?
Парадоксално, иза уверења о сопственој незаменљивости често се крије несигурност. Особа може да страхује да ће изгубити свој статус, поштовање или место у групи. Зато настоји да постане незамењљива како би себи обезбедила осећај сигурности и контроле.
У психологији се овај образац понекад повезује са ниским самопоштовањем, страхом од одбацивања, потребом за контролом или претераном потребом за признањем и похвалама. Када осећај личне вредности зависи искључиво од тога колико смо потребни другима, свака промена може да буде доживљена као претња.
Како се понашају особе које себе сматрају незаменљивим?
Такве особе често тешко делегирају обавезе. Верују да други неће моћи да обаве посао довољно добро или да ће направити грешку. На радном месту могу да задржавају информације за себе, избегавају да обучавају колеге или преузимају превише одговорности како би задржале кључну позицију.
У приватним односима могу да осећају потребу да стално решавају туђе проблеме, понекад чак и онда када помоћ није тражена. Њихова порука често гласи: „Другима сам потребан да би функционисали.“
Реалност: Нико није потпуно незаменљив
Иако свака особа поседује јединствене особине, искуства и таленте, друштвени системи функционишу управо захваљујући способности прилагођавања.
Компаније настављају да раде након одласка запослених. Породице се прилагођавају променама. Пријатељства опстају упркос животним околностима. Прихватање чињенице да нико није потпуно незаменљив не умањује нечију вредност. Напротив, оно може да ослободи особу од сталног притиска да мора све да држи под контролом.
Када потреба да будемо незаменљиви постаје проблем?
Проблем настаје када особа своју вредност мери искључиво кроз корисност за друге. Тада могу да се јаве: хронични стрес, исцрпљеност и сагоревање, осећај огорчености, тешкоће у односима са другима, немогућност одмора и опуштања.
Такве особе често преузимају више обавеза него што могу да поднесу, јер сматрају да нико други није довољно способан да их замени.
Здравији поглед на сопствену вредност
Психолози наглашавају да је важно разликовати сопствену вредност од улоге коју имамо у животима других људи.
Здраво самопоуздање не заснива се на уверењу да смо незаменљиви, већ на свести да поседујемо квалитете који имају вредност без обзира на околности. Особа не мора да буде неопходна свима око себе да би била важна. Понекад је управо способност да препустимо контролу, поделимо одговорност и верујемо другима знак истинске емоционалне зрелости.
Преузмите андроид апликацију.
