Dan definišemo kao 86.400 sekundi ili 24 sata – to je vreme potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose.
Međutim, Zemlja se ne okreće savršeno i tačno. Obično se postepeno usporava tako da se dužina dana u proseku povećava za oko 1,8 milisekundi po veku. To znači da je pre šesto miliona godina jedan dan trajao samo 21 sat.
Varijacije u dužini dana nastaju usled nekoliko faktora, uključujući efekte sile Meseca i Sunca, spajanje jezgra i Zemljinog omotača, kao i ukupnu raspodelu mase na planeti.
Seizmička aktivnost, lednici, vremenske prilike, kretanje struja u okeanima i Zemljino magnetno polje takođe mogu uticati na dužinu dana.
Međutim, naučnici su 2020. godine izneli zapanjujuće otkriće.
Otkrili su da je, umesto da usporava, Zemlja počela da se vrti brže. Sada se vrti brže nego bilo kada u poslednjih 50 godina. Tvrde da su zapravo svi najkraći dani (a ima ih 28) zabeleženi tokom 2020. godine.
Naučnici nisu potpuno sigurni šta uzrokuje ubrzanje rotacije Zemlje, ali neki pretpostavljaju da bi to moglo biti zbog topljenja glečera tokom 20. veka, ili posledica akumulacije velike količine vode u rezervoarima severne hemisfere.
Međutim, stručnjaci predviđaju da je ovo prekoračenje brzine – privremeni efekat i da će Zemlja u budućnosti ponovo početi da usporava.
Iako nova saznanja neće imati uticaja na naš svakodnevni život, stručnjaci strepe da bi ovakvo stanje ipak moglo da uzrokuje ozbiljne uticaje na tehnologiju kao što su GPS sateliti, pametni telefoni, računari i komunikacione mreže, a sve navedeno – oslanja se na izuzetno precizne sisteme za određivanje vremena.
Ipak, takvi problemi na kraju mogu biti savladani, jednostavnim oduzimanjem određenog vremenskog perioda a ne dodavanjem.
Preuzmite android aplikaciju.
