Minimalac od 40.000 dinara očekuje 400.000 radnika

Ko­li­ko će iz­no­si­ti mi­ni­mal­na ce­na ra­da za 2023. go­di­nu tre­ba­lo bi da bu­de po­zna­to do po­lo­vi­ne sep­tem­bra, a pre­go­vo­ri iz­me­đu pred­stav­ni­ka Vla­de Sr­bi­je, sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca po­či­nju 15. av­gu­sta.

Ipak, slo­bod­no bi se mo­glo re­ći da je već sad po­zna­to ko­li­ki će bi­ti mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu jer je iz vla­sti po­čet­kom ju­na sa­op­šte­no da će po­ve­ća­nje bi­ti u ra­spo­nu od 12 do 14 od­sto i da će mi­ni­mal­na za­ra­da bi­ti oko 40.000 di­na­ra.

Kao i uvek, sta­vo­vi po­slo­da­va­ca i sin­di­ka­ta o vi­si­ni mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da se raz­li­ku­ju. Iako i jed­ni i dru­gi sma­tra­ju da bi mi­ni­ma­lac mo­rao bi­ti vi­ši, raz­li­ku­je se to ko­li­ko bi po­ve­ća­nje tre­ba­lo da iz­no­si.

Uko­li­ko se so­ci­jal­ni part­ne­ri ne do­go­vo­re, ko­nač­nu od­lu­ku će, kao i ne­ko­li­ko go­di­na una­zad, do­ne­ti Vla­da Sr­bi­je.

Uni­ja po­slo­da­va­ca Sr­bi­je u pre­go­vo­re ula­zi sa sta­vom da je neo­p­hod­no po­ve­ća­ti mi­ni­ma­lac, sma­nji­ti po­re­ze i do­pri­no­se i po­ve­ća­ti neo­po­re­zi­vi deo naj­ni­že za­ra­de.

Di­rek­tor­ka sek­to­ra za član­stvo i lo­kal­ne kan­ce­la­ri­je u UPS-u i čla­ni­ca pre­go­va­rač­kog ti­ma za od­re­đi­va­nje mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da Lji­lja­na Pa­vlo­vić uka­zu­je da ve­ći­na po­slo­da­va­ca sma­tra da je mi­ni­mal­na ce­na ra­da ni­ska i da je tre­ba po­ve­ća­ti.

„Naj­ve­ći broj njih je na­veo ras­pon po­ve­ća­nja iz­me­đu de­vet i 12 od­sto, što zna­či da bi ne­to mi­ni­mal­na ce­na ra­da iz­no­si­la oko 41.500 di­na­ra. Na­rav­no, taj iz­nos je uslo­vljen od­re­đe­nim olak­ši­ca­ma ko­je po­slo­dav­ci oče­ku­ju od dr­ža­ve jer ne mo­gu da pod­ne­su sav te­ret po­ve­ća­nja mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da“, ka­že Lji­lja­na Pa­vlo­vić.

„Ni­vo po­re­za i do­pri­no­sa sa­da je oko 60,3 od­sto pla­te i oče­ku­je­mo da se on sma­nji. Neo­po­re­zi­vi deo za­ra­de iz­no­si 19.300 di­na­ra, a za­la­že­mo se da se po­ve­ća za ono­li­ko za ko­li­ko se po­ve­ća mi­ni­mal­na ce­na ra­da“.

Po re­či­ma pred­sed­ni­ka Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Voj­vo­di­ne Go­ra­na Mi­li­ća, u ŠS Sr­bi­je sma­tra­ju da je mi­ni­mal­na ce­na ra­da za  na­red­nu go­di­nu o ko­joj je bi­lo re­či po­čet­kom ju­na ve­o­ma ni­ska, te da ovaj sin­di­kat još ni­je iza­šao sa svo­jim pred­lo­gom, ali će to ura­di­ti na vre­me i na osno­vu pa­ra­me­ta­ra pro­pi­sa­nih za­ko­nom.

„Ne­ko­li­ko je raz­lo­ga za ne­za­do­volj­stvo – a po­red to­ga što je prak­tič­no već od ju­na iz­ne­to ko­li­ko bi mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu tre­ba­lo da iz­no­si, či­me su obe­smi­šlje­ni pre­go­vo­ri o to­me, naj­bit­ni­ji raz­log je to što je mi­ni­mal­na za­ra­da u mar­tu po­kri­va­la 94 od­sto tro­ško­va mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe ko­ja je bi­la 42.500 di­na­ra“, ka­že Mi­lić.

„Me­đu­tim, već u ju­nu, mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa vre­de­la je 51.350 di­na­ra, te je mi­ni­ma­lac bio do­vo­ljan za 60 od­sto te kor­pe, a naj­ve­ći deo tro­ško­va – 25.000 di­na­ra od­la­zi na hra­nu, a to zna­či oko 840 di­na­ra za tro­čla­nu po­ro­di­cu dnev­no, od­no­sno 280 po čla­nu do­ma­ćin­stva, što je iz­u­zet­no ma­lo. Na­po­mi­njem i da pre­ko 400.000 lju­di u Sr­bi­ji ra­di za mi­ni­ma­lac i da pre­ko 50 od­sto ukup­no za­po­sle­nih za­ra­đu­je me­di­jal­nu pla­tu od oko 53.000 di­na­ra“.

Po nje­go­vim re­či­ma, od ju­na do sa­da usle­di­lo je niz po­sku­plje­nja, pre sve­ga ener­ge­na­ta, što će do­dat­no op­te­re­ti­ti ku­ćni budžet, pa je iz­ve­sno da mi­ni­mal­na za­ra­da mo­ra bi­ti ve­ća.

„Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da će mi­ni­mal­na za­ra­da, ko­ja bu­de utvr­đe­na u sep­tem­bru, va­ži­ti od ju­a­na­ra sle­de­će go­di­ne i već sad je ja­sno da ni­je i ne­će bi­ti do­volj­na ni za bi­o­lo­ški op­sta­nak tro­čla­ne po­ro­di­ce. Naš sin­di­kat je na sa­stan­ku So­ci­jal­no-eko­nom­skog sa­ve­ta Sr­bi­je još pre tri me­se­ca, a zbog stal­nog ra­sta ce­na i in­fla­ci­je, tra­žio da se mi­ni­mal­na ce­na ra­da utvr­đu­je dva pu­ta go­di­šnje, ali za sa­da od­go­vo­ra ne­ma. Na to­me sin­di­ka­ti mo­ra­ju da in­si­sti­ra­ju ka­ko bi se o to­me raz­go­va­ra­lo čim se kon­sti­tu­i­še no­va vla­da. Mi­slim da je kraj­nje vre­me da se, kao dr­ža­va, uozbi­lji­mo i da se ja­sno ka­že da je mi­ni­ma­lac za­ra­da ko­ja se is­pla­ću­je u kri­znim mo­men­ti­ma i mak­si­mal­no šest me­se­ci, a ne osnov­na za­ra­da. To je ne­do­pu­sti­vo i ja­sno je da se mo­ra go­vo­ri­ti o za­ra­di ko­ja je naj­ma­nje du­plo ve­ća od pred­lo­že­ne, od­no­sno za­ra­di za ko­ju bi se mo­glo re­ći da obez­be­đu­je pri­sto­jan ži­vot“, is­ti­če Mi­lić.

Po re­či­ma Lji­lja­ne Pa­vlo­vić, ovo­go­di­šnji stav po­slo­da­va­ca, ko­ji je u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne po­zi­tiv­ni­ji u smi­slu da mi­ni­ma­lac tre­ba po­ve­ća­ti, uslo­vljen je, pre sve­ga, ve­li­kim po­sku­plje­nji­ma i po­slo­dav­ci su sve­sni da sa sa­da­šnjim mi­ni­mal­cem za­po­sle­ni te­ško mo­gu da ži­ve. Ona je i na­gla­si­la da je ve­o­ma va­žno da se pri po­ve­ća­nju mi­ni­mal­ca vo­di ra­ču­na o to­me da se ne do­đe u si­tu­a­ci­ju da se od­re­đe­nom bro­ju za­po­sle­nih po­dig­nu pla­te, a da dru­gi rad­ni­ci osta­nu bez po­sla i da u tom smi­slu po­slo­dav­ci ra­ču­na­ju da će dr­ža­va in­ter­ve­ni­sa­ti – po­ve­ća­njem neo­po­re­zi­vog de­la za­ra­de, te sma­nje­njem po­re­za i do­pri­no­sa na mi­ni­mal­nu za­ra­du.

I dalje imamo najnižu cenu struje u Evropi

Preuzmite android aplikaciju.