Luka Milivojević, kapiten engleskog Kristal Palasa, opisao je deo svog detinjstva u razgovoru za sajt svog kluba Kristal Palasa.
Srpski vezista je pričajući za klzub otkrio da mu je pokojni otac preneo ljubav prema fudbalu, Crvenoj zvezdi, ali se dotakao i kako je preživeo NATO bombardovanje.
Milivojević je sa samo četiri godine gledao meč Zvezde i Partizana u 100. „večitom derbiju“ i opisao je kako je to bilo.
„Tradicija u mojoj porodici je da smo svi zvezdaši. Otac me je odveo na stadion šest sati pre utakmice. Bio je u grupi sa šest ili sedam prijatelja. Policajac ga je pitao ‘Da li si lud’ Kako možeš sa tako malim detetom na utakmicu?’. Mi smo okoreli navijači Crvene zvezde, zato što je moj otac bio ludi navijač. Gledao sam ga kao dete i ne mogu da se setim utakmice, ali mi je ostalo u sećanju da sam bio. Posle toga sam stalno gledao fudbal i zavoleo ga“, počeo je Milivojević.
Upravo je taj meč, koji je Zvezda pobedila 2:1 golovima Kovačevića i Stojkovskog (za Partizan pogodio Bjeković), bio okidač da se zarazi fudbalom.
„Sve je bilo pozitvno, svi su bili srećni i možda je to ostalo negde u meni. Možda posle toga sve izađe iz tebe, posebno kad si dete možeš da vidiš ima li ljubavi. Fudbal mi je ostao u venama“, rekao je Milivojević, kome je otac preminuo prošlog leta i od tada mu se „život promenio“.
Kao rođeni Kragujevčanin opisao je i kako je prošao kroz NATO bombardovanje 1999. godine.
„Sećam se dana kada je NATO počeo da baca bombe na našu zemlju. Bio sam dete, tek sam krenuo u školu i sećam se da su svi bili zbunjeni i u panici. Ja nisam shvatao zašto. Šta se dešava? Bio sam na fotelji jednog dana, pričao sa majkom i ocem, koji je otišao da zatvori radnju jer kreće rat, a narod će da lomi staklo i krade stvari. Kada je bomba eksplodirala i kada slušaš druge, shvatiš da je to bilo samo dva kilometra od tvoje kuće. Kada si dete samo vidiš da nešto nije u red, panika te okružuje, ali ne shvataš sve što se dešava. Pokušavaš da dobiješ pomoć od majke, ali ni ona ne može da ti pomogne jer takođe paniči“.
Kako je naglasio, bila je „normalna“ nestašica, ali fudbal niko nije mogao da mu oduzme.
„Sećam se kada sam izašao najbolje da se igram sa drugarima, roditelji su nam govorili da se pazimo. Kakio da se pazimo? Nigde nije sigurno, bomba može da padne bilo gde. Za nas je takvo stanje postalo normalno, nije bilo razlike ako želiš da se paziš. To je za nas, da kažem, bio normalan život. Nema treninga, škole, hrane… Ali je uvek bilo fudbala“, zaključio je Milivojević.
Kasnije je odrastao i preko Rada ispunio snove tako što je zaigrao za Crvenu zvezdu, čak dao gol Partizanu u derbiju, a do odlaska u Englesku afirmisao se u Anderlehtu i Olimpijakosu. Stigao je i do dresa reprezentacije Srbije i nastupa na Mundijalu u Rusiji.
Preuzmite android aplikaciju.
