Srbija ne dovodi u pitanje nivo prijateljskih odnosa sa Rusijom, kao ni strateške interese u odnosima dve zemlje, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević i navodi da Srbija ne odustaje od svojih državnih i nacionalnih interesa, a pitanje gasa je, ističe, uz Kosovo i Metohiju, jedan od najvažnijih.
Milivojević navodi da Srbija u svom principijelnom i konstruktivnom stavu ima dve pozicije, a pre svega poštovanje međunarodnog prava što se, ističe, direktno tiče državnih i nacionalnih interesa Srbije.
Kako kaže, Srbija u tom smislu očekuje razumevanje ne samo Rusije nego svih u svetu.
„Ne dovodimo u pitanje naše odnose sa Rusijom i nivo prijateljskih odnosa i našeg strateškog interesa u odnosima sa Rusijom. Verujem da će se to odraziti u razgovorima predsednika Srbije i Rusije i da ruska strana sve to ima u vidu i da to poštuje, kaže Milivojević povodom najavljenog razgovora predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o snabdevanju Srbije gasom.
Navodi da Srbija nastupa iskreno, direktno, a da je pitanje gasa za Srbiju „životno pitanje“.
“ Bez obzira šta ko misli i bez obzira na pritiske vezano za sankcije i naš odnos sa Rusijom i drugim zemljama, naš glavni motiv u državnom ponašanju je državni nacionalni interes, a gas je jedan od ključnih interesa, uz Kosovu i Metohiju“, kaže Milivojević koji smatra da Srbija može da očekuje povoljnu cenu i uredno snabdevanje gasom iz Rusije.
On, s druge strane, ukazuje na interes koji EU pokazuje za Srbiju i region što, kaže, potvrđuje niz poseta evropskih zvaničnika u poslednje vreme, sa ciljem da, ističe, Brisel učvrsti pozicije na Zapadnom Balkanu i smanji uticaj Rusije, Kine i drugih faktora na tom prostoru.
Na pitanje o najavljenoj poseti kancelara Nemačke Olafa Šolca, kojoj su prethodili dolasci niza nemačkih zvaničnika, Milivojević ocenjuje da je to signal da ta zemlja preuzima inicijativu i sa pozicije EU i sa sopstvene interesne pozicije.
On smatra da nemačka vlada na čelu sa Šolcom ima ambiciju da stavi do znanja da je Zapadni Balkan od posebnog interesa za Nemačku i da su u tom smislu poruke vrlo jasne i direktne.
Smatra i da Nemačka nastoji da se reši kosovsko pitanje tako da nema promena granica na Balkanu podrazumevajući granice Srbije bez KiM i potvrdu kosovske državnosti.
Interes Berlina je, dodaje, da se reši pitanje BiH u korist nemačkih i zapadnih stavova da BiH funkcioniše kao centralizovana, jedinstvena država uz određenu političku i stratešku reviziju izvornog Dejtonskog sporazuma.
„Treba očekivati dalje pritiske i angažovanje Nemačke na toj liniji. Za afirmaciju EU u narednom periodu i za pokušaj saniranja posledica korona krize , Bregzita i ukrajinske krize , veoma je značajno da se region uključi u EU i da na taj načim EU reafirmiše svoju poziciju kao globalnog igrača“, kaže Milivojević.
Očekuje, dodaje, da će u junu biti otvoreni pristupni pregovori EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da će biti dinamike vezano za BiH.
„Ostaje pritisak da se priključimo sankcijama Rusiji i da se na taj način kvalifikujemo za narednu fazu i da se po tom osnovu eventualno otvori klaster u junu i na toj liniji treba razumeti sve posete i delovanja koja smo imali, ali i ono što nas čeka u narednom periodu“, navodi Milivijević.
Ističe da KiM ostaje ključno pitanje jer se, kako smatra, rešavanjem tog pitanja rešavaju i ostala aktuelna pitanja, pre svega pozicija Srbije i čitavog regiona. Veliki je pritisak da se potvdri kosovska državnost i iz svih poruka, aktivnosti i angažmana vidimo da će centralni pritisak ići tom linijom,. jedan će ići prema Sarajevu i rešavanju pitanja BiH da se centralizuje i da počne da deluje na liniji zapadnih interesa, a drugo da se kosovska državnost potvrdi po svaku cenu.
Ukazuje da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u poseti SAD gde ima seriju sastanaka na visokom nivou, uključujući i sa generalnim sekretarom UN uz ocenu da je jasno da se kosovsko pitanje ne može rešiti bez UN i Saveta bezbednosti.
“ Treba tražiti rešenja koja su na liniji Rezolucije 1244, ali i stava Srbije o kompromisnom rešenju. Nema šanse da se na bilo koji način dođe do rešenja koje bi podrazumevalo nametanje i odricanje Srbije od državnih i nacionalnih interesa. To je svima jasno i zato ide pritisak da se to pitanje reši, ocenjuje nekadašnji diplomata.
Ističe daje ključno izvršiti pritisak na Prištinu i da sve zavisi od prištinske strane i zapadnih centara moći koji stoje iza kosovske nezavisnosti.
Ako Priština i zapadni centri moći ne promene stav da se ne može razgovarati isključivo o priznanju, onda ima šanse da se dijalog nastavi i dobije “politički polet“ koji bi vodio ka kompromisnom rešenju“, zaključuje Milivojević.
Preuzmite android aplikaciju.
