Početna > Srbija
Srbija

Milenko Jovanov (SNS): Podrška koju smo dobili je čast i velika obaveza. Dešavanja u Kikindi i o kancelariji narodnog poslanika

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u proteklom sazivu Skupštine Srbije, u novogodišnjem intervjuu se osvrnuo na rezultate proteklih izbora, neredima koje je izazvala opozicija u Beogradu, medijskim napadima, zalaganjima za razvoj Kikinde, radu kancelarije narodnog poslanika i drugim aktuelnim temama. Jovanov je govorio za čitaoce Kikindske “Komune”, gradski informativni nedeljnik, a intervju prenosimo u celosti:
Foto: Kikindski portal
Posle izbora, Srpska napredna stranka ima razloga za zadovoljstvo. Kakav je, posle 17. decembra, odnos vaših očekivanja i izbornih rezultata?

– Mi nastavljamo tamo gde smo stali. Sledi proglašenje izbornih rezultata posle ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, potom formiranje Parlamenta, Vlade i da nastavimo da se borimo za podizanje životnog standarda građana i za razvoj Srbije kada je u pitanju infrastruktura, privreda, zapošljavanje… Posle 11 godina dobiti ovakvu podršku je čast, ali i velika obaveza da se ispune očekivanja građana, kao i sve što smo govorili u kampanji. Nema vremena za čekanje, nego da što pre krenemo da radimo.

Vi ste bili jedan od onih koji je ukazivao da opozicija ima planirani scenario da organizuje proteste posle izbora, traži njihovo poništavanje i izazove nasilje na ulicama u cilju rušenja vlasti. Svedoci smo bili nasilnog pokušaja upada u Skupštinu grada Beograda. Kuda nas sve to vodi?

– Bilo je očigledno da će se ovako ponašati. Pa isti scenario ponavljaju od 2017. godine. Šta je ovde, međutim, važno? Oni su, tačnije njihovi čuvari kutija, potpisali apsolutno sve zapisnike! Ni na jednom biračkom mestu u Srbiji nisu imali nikakvu primedbu na izborni proces i rezultate. Na sam izborni dan, nisu se pojavili u medijima do pola 11 uveče, tada je bilo prvo njihovo obraćanje. Bili su šokirani svojim lošim rezultatima, pre svega u Beogradu, to svedoči i njihov partner Miloš Jovanović, a onda su se setili da sutradan proglase nekakvu krađu. Kao Srećko Šojić. A onda da pogledamo šta su sve pričali. Prvo su rekli da je 40.000 ljudi iz Republike Srpske glasalo u Beogradu. Pa kad im je rečeno da za ceo dan više od 20.000 ljudi nije prešlo granicu, a nemaju svi pravo glasa, ta laž prestane, a kreće nova. A nova je da su 30% upisanih u birački spisak fantomski birači! To je 500.000 ljudi! E, a kada su videli da niko u te laži ne veruje, onda su pokušali nasilno otimanje vlasti napadom na Skupštinu Grada Beograda. Šta je ovde zapravo tema? Oni hoće na silu da promene volju naroda. Da otmu na silu ono što im narod glasovima nije dao. Da bez obzira šta narod hteo, oni budu vlast, jer im se hoće. E, taj film neće da gledaju ni oni, a ni oni koji im daju uputstva šta da rade. Dakle, izbori su bili čisti, rezultat jasan, mi smo mandat naroda dobili, a za nasilje i demoliranje Beograda moraće da odgovaraju. Očigledno u svemu tome ima i uticaja stranog faktora. Neko se nadao da će uspeti izborima da dođe u poziciju da vrši pritisak da Srbija promeni politiku kada je u pitanju KiM, uvođenje sankcija Rusiji, ali narod to nije želeo i u skladu sa tim je i glasao. E, a sada bi, suprotno volji naroda da tu politiku nametnu silom, na ulici. Međutim, džaba im sve, to se neće desiti.

Koji su, po vama, razlozi za izborni debakl SPS-a? Više nego dvostruko manje glasova dobili su i u Kikindi?

– Možda bi umeo bolje na to da Vam odgovori onaj njihov stručnjak koji je predsedniku Vučiću i meni držao lekcije u Bodrožićevim novinama, koje je, uzgred, i finansirao, naravno ne iz svog džepa, već parama radnika „Toze”. Šalu na stranu, ne bih se bavio njima. Neka sami analiziraju svoje rezultate. Gledam prvenstveno u naše dvorište. Rezultati koje smo postigli su nam na čast i ponos. Posebno sam ponosan na rezultate koje je lista „Srbija ne sme da stane” postigla u Kikindi. Zahvalio bih se svima koji su nas podržali. Narod u Kikindi voli i podržava predsednika Vučića i politiku koju on vodi i veliko hvala na tome. Isto tako, čestitam ljudima koji su radili kampanju u Kikindi, Srđanu Kruževiću, koordinatoru naše stranke, Stanislavi Hrnjak, predsednici Gradskog odbora, i svim ljudima, a to su na stotine njih, koji su vredno i posvećeno učestvovali u kampanji koja je dala ovako dobar rezultat. Dodatnu i ličnu satisfakciju mi pruža to što se znalo da sam kandidat na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, kao i koji sam na listi. Vi ste, uostalom, pisali o tome. Međutim to ni na koji način nije oslabilo rezultat, iako sam meta ludačke kampanje koja traje već sedam godina u kontinuitetu. To su bile najgore uvrede, klevete, laži, objave na društvenim mrežama, neke su se rešavale na sudu, pa se i dokazalo kakvi su lažovi. Tako da kad se sve uzme u obzir – zaista me rezultat naše liste i glas naroda u Kikindi čini ponosnim. Što se tiče ostalih, neka se svako počeše po glavi, razmisli šta je i kako radio, pa ga je narod nagradio ili kaznio glasovima.

Da li vidite SPS i dalje kao vaše koalicione partnere?

– Videćemo, to je stvar procene stranke. Predsednik Vučić je u veče izbora rekao, a sa tim se potpuno slažem, da nam je potrebno neko šire jedinstvo i konsenzus. Podržavam taj stav. Još nismo u stranci razgovarali o budućoj koaliciji, a kad budemo, obavestićemo javnost blagovremeno šta smo odlučili.

Kako komentarišete izborno iznenađenje, prelazak cenzusa liste koju predvodi dr Nestorović?

-Ozbiljna istraživanja su to nagoveštavala neki dan pred izbore. Očigledno je da za birače sa tog političkog spektra dr Nestorović deluje autentičnije od onog što je ponuđeno u prošlosti kroz Dveri, Zavetnike, Narodnu stranku itd. Ali ponavljam, pre svega se bavim nama. Mi već sada analiziramo šta je to što smo mogli bolje, gde smo imali propuste i kakvu poruku su nam poslali birači drugih stranaka. Za razliku od ovih koji vređaju ljude koji su glasali za listu „Srbija ne sme da stane”, mi poštujemo sve birače za koga god da su glasali. Tamo gde ima prostora da razmislimo o kritici, svakako da ćemo analizirati kako da na te primedbe reagujemo i popravimo stvari. Naravno, postoje oni koji samo mrze i u čijim stavovima nema ničeg racionalnog i ozbiljnog i tu i nema o čemu da se ozbiljno razgovara, ali tamo gde je kritika ozbiljna i argumentovana, imamo obavezu da razmislimo o onome šta nam se zamera.

Zbog čega kod nas nema ujedinjavanja niti sloge vlasti i pozicije kada je reč o najvažnijim, strateškim državnim pitanjima?

– Zato što imate ljude koji svaku situaciju koriste ne bi li zabeležili neki politički poen. Nažalost, to smo u prošlom sazivu videli na najtežoj temi za srpski narod, a to je Kosovo i Metohija. Kada je bilo važno da na unutrašnje – političkom planu, ali i ka spolja pošaljemo poruku jedinstva, uz sve razlike u pogledima na to pitanje, mi smo imali situaciju da Miloš Jovanović skida kravatu i zaleće se da bije predsednika države. Incident koji su odmah sa oduševljenjem prenosili Kurtijevi mediji u Prištini, a onda i mediji u regionu koji na ružan način govore o Srbiji. I to su ljudi koji za sebe kažu da su nacionalno odgovorni. Onda možete zamisliti kako bi se ponašali da sebe tako ne doživljavaju. To je, nažalost, propuštena šansa. Kao što je propuštena šansa da svi zajedno osudimo svaki vid nasilja, nakon dve strašne tragedije u maju. Umesto toga, imali smo zloupotrebu tragedije i pokušaj da se na smrti dece dođe na vlast. Evo, sada se tragedija desila u Pragu. Četrnaest mladih ljudi je pobio neki ludak. 25 ranio. Studenata, uglavnom. Ima li šetnji, pretnji, pokušaja smene vlasti zbog toga? Naravno da nema. Nema nikoga u svetu ko bi pao tako nisko da takvu tragediju zloupotrebi. Samo naša opozicija. I u ovome su učestvovali svi. Bukvalno svi. I levi i desni. I zeleni i plavi i žuti… Dakle, taj nedostatak ozbiljnog pogleda na politiku i odnosa prema državi i narodu je uzrok da nemamo nacionalni konsenzus po najvažnijim pitanjima. Nisam optimista ni da ćemo ga imati u narednom periodu. Ne zbog SNS-a.

Godinama unazad ste bili meta stalnih medijskih napada u najrazličitijim kontekstima? Kako reagujete na njih?

– To je sa jedne strane deo posla, a sa druge tako funkcionišu Šolakova i Đilasova fabrika mržnje, njihovi političari, novinari, najamnici i nadničari… Pa pogledajte šta rade predsedniku Vučiću i njegovoj porodici. Kao neko ko je odabrao da se bavi politikom, nemam prava da se žalim, ali važno mi je što građani Kikinde ne veruju onima koji su to radili i to je i ovog puta potvrđeno. Jer, zaista je smešno da mi lekcije drži biće koje se obraćalo kolegi sa: „Neđo, Neđice, vole čokanski!“. Govorim o Željku Bodrožiću, koji je umislio da ima prava nekome da drži predavanja, jer je valjda, i biću ironičan, poznat kao fini gospodin sofisticiranih manira. Izgleda da je poverovao u lažnu sliku koju gradi o sebi i koju proda na neko vreme nekima po Beogradu, ili Novom Sadu. Ali to ovde ne prolazi. Mi ga ovde odlično znamo.

Da li to ima i neku ličnu komponentu?

Čini se da ima, ali nisam stručan to da tumačim. Ja sam pravnik, nisam psihijatar. Međutim, odlično mu ide to što radi i samo neka nastavi. Nama je iz izbora u izbore rezultat sve bolji, a ja sam davno shvatio da nije bitno šta se govori, nego ko govori, pa me, što kažu ovde „boli ćošak“ za to šta o meni misli i piše i Bodrožić i čitava ta Đilasova i Šolakova ekipa.

Lobirate za Kikindu, posebno kada je reč o važnim infrastrukturnim projektima. O tome smo pisali navodeći konkretne projekte. Kako ste vi zadovoljni Kikindom danas?

– Zadovoljan jesam, ali daleko od toga da sad smemo da budemo opušteni. Ima još mnogo toga da se uradi, ali su mnoge stvari daleko unapređene u odnosu na 2012. godinu. Samo kad pogledate broj fabrika, granični prelaz Nakovo, saobraćajnice… To je ogromna promena, ali ima još mnogo prostora za napredak.

Radovi su počeli, očekivanja su da će Osmeh Vojvodine imati strateški značaj za nas?

– Nas ta saobraćajnica povezuje sa Koridorom 10. I onda autoputem dalje kuda hoćete. Brže ćete stići, iako je duže, nego kroz 10 naseljenih mesta da putujete. Ta saobraćajnica kad dođe do Odžaka produžava se na hrvatsku granicu i to će za ljude iz Temišvara biti najkraći put do Jadranskog mora. Postojala je namera da se pravi saobraćajnica na jugu Mađarske čime bismo bili zaobiđeni i dobro je što smo to izbegli. Nama brza saobraćajnica znači u strateškom smislu, i otvara dalje mogućnosti za nove investicije. U planu je i rekonstrukcija pruge Pančevo- Zrenjanin- Kikinda, koja bi trebalo da bude za brzinu vozova od 120 km/sat. Računam da će od Beograda do Pančeva voz lokalnog karaktera biti rešen, tako da ćete za sat vremena vozom biti do Pančeva. a potom lokalnim brzim vozom do Beograda. Često naši ljudi kažu da smo slepo crevo, a ovim će Kikinda dobiti jedan potpuno drugačiji strateški položaj. Onda moramo da se borimo za dalje. Da se povežemo na autoputeve koje Zrenjanin dobija, da se spusti, recimo od Novog Bečeja preko Kumana na Zrenjanin, da se urade obilaznice oko Bašaida i Melenaca, pa da se promoviše severna trasa prema Kneževcu i Horgošu. To bi za Kikindu značilo jednu potpuno novu dimenziju. Ali nas borba za sve to tek očekuje.

Važite za osobu koja „vedri i oblači” gradom. Da li vam to imponuje ili vas nervira?

– To nije tačno, ali što bi me nerviralo? Neko vas čini moćnijim nego što zaista jeste. Oni kreću od sebe i vremena kada je Zoran Milešević sedeo u Narviku, a ljudi iz gradske vlasti dolazili da im izda naloge šta i kako da rade, a ko ne posluša, on ga smeni. Ko ne veruje, neka pita gospođu Jagodu Tolicki. Grad danas funkcioniše na drugačiji način, ima gradonačelnika i lokalne organe. A ja, niti sam, Bogu hvala, profil Mileševića, niti imam nameru to da budem. Moj posao i nije da se bavim lokalnom politikom, kao ni lokalnih političara da se bave politikom na državnom nivou. Kad me pitaju za savet i mišljenje, kažem im, ali da ja namećem svoje mišljenje i stavove, a da neko drugi odgovara za to, ne pada mi na pamet niti bi to bilo fer i korektno pre svega prema Nikoli Lukaču, a onda ni prema drugima koji su deo lokalne vlasti.

Proletos je sa radom počela vaša kancelarija narodnog poslanika, koja se nalazi na gradskom trgu, gde sugrađani dolaze sa pitanjima, predlozima, problemima…Zbog čega vam se najčešće obraćaju?

– Više stotina ljudi je prošlo kroz kancelariju. Različiti su razlozi, a najčešći problemi sa upravom, odnosno onima koji vrše upravna ovlašćenja. Moja molba i apel je da se ljudi iz lokalne samouprave time pozabave, jer radnici uprave postoje zbog naroda, a ne narod zbog njih. I sramota je da ljudi ostanu bez odgovora. I ne je odgovor. I ne može je odgovor, ali dajte odgovor. I ne obećavajte ono što ne možete posle da realizujete. Nikada nikome nisam ništa obećao, iako sam pomogao da se mnoge stvari reše ili ubrzaju. Dakle, zaposleni u upravi su tu zbog građana, a ne obrnuto, i obaveza je da budu ljubazni, pristojni i daju odgovor, a ne da bahato otkače ljude.

Spekuliše se o tome da pojedini predstavnici drugih partija žele da prelete u SNS? Ima li takvih ponuda i kakav je odgovor stranke na to?

-Mogu samo načelno da kažem, jer to je pitanje za Stanislavu Hrnjak, da svi koji žele da se priključe borbi za modernu i pristojnu Srbiju i Kikindu u njoj su dobrodošli.

Visoko ste pozicionirani na listi „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”? Kakav želite dalji razvoj svoje političke karijere, šta su vaše ambicije?

– Kad dođete na određene pozicije u politici, niste samo vi ti koji nekom željom ili ambicijom određujete gde ćete se naći. Mnogo toga zavisi od okolnosti. Za predsednika Vučića, predsednika stranke Vučevića i SNS sam uvek na raspolaganju. Na svakoj poziciji daću sve od sebe da politika u koju duboko verujem i koja menja našu zemlju na bolje, dobije podršku građana. I da sutra ne budem poslanik niti na bilo kojoj funkciji, isto bih se ponašao. Najveći deo svojih ambicija sam već ostvario, tako da i nemam nekih preteranih želja, bar u vezi sa politikom. Prioritet je da se država i društvo, koje ćemo ostaviti budućim generacijama, popravljaju na bolje, kao i da za grad u kom živim sa svojom porodicom postignemo još bolje rezultate. Svako od nas treba da da svoj doprinos tamo gde nam onaj ko malo šire i bolje vidi celu postavku „igre”, odredi gde ćete biti. Fudbalskim rečnikom rečeno, svi bi voleli da budu na mestu centarfora, onog koji daje golove i koga navijači obožavaju, ali neko mora da bude i zadnji vezni, desni bek, neko i na klupi, jer, na kraju krajeva i to je deo tima. Neko, opet, podržava sa tribina, što je takođe bitno. Dakle, svako tu ima svoju ulogu, a koja god moja da bude, daću sve od sebe da je odigram najbolje što mogu.

Vučić: Novi planovi ulaganja biće predstavljeni 20. januara

Preuzmite android aplikaciju.