Милан Цига Васојевић постхумно примљен у Фибину „Кућу славних“

Борис Васојевић је присуствовао свечаности у друштву председника Кошаркашког савеза Србије Предрага Даниловића и генералног секретара Златка Болића.

„Пре свега, желим да се захвалим Фиби на позиву да будем вечерас на овом фантастичном догађају и што је указала мом оцу највећу част и примила га међу великане који су оставили печат у развоју светске кошарке. Мој отац је живео за свој посао, што се видело кроз целу његову каријеру, како клупског тренера, тако и тренера репрезентације Југославије“, истакао је Борис Васојевић.

Нагласио је да је његов отац као тренер националног тима остваривао велике победе и исписивао историју кошарке.

„Имао је велику енергију и љубав према својим екипама и кошарци уопште, а водио је репрезентацију до историјских победа које се памте и поштују и данас. Ту су златне, сребрне и бронзане медаље на Олимпијским играма, Светском и Европском првенству, као и Универзијади“, навео је Васојевић.

Милан Васојевић рођен је 27. децембра 1932. у Београду, а преминуо је 24. децембра 1996. године.

Био је селектор женске кошаркашке репрезентације Југославије од 1980. до 1989. године, са којом је освојио бронзану медаљу на Универзитетским играма 1983. у Едмонтону и златну медаљу 1987. у Загребу, бронзану и сребрну медаљу на Европским првенствима у Бањалуци 1980. и Кадизу 1987. године, као и бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1980. у Москви и 1988. године у Сеулу.

У клупској тренерској каријери водио је ЖКК Црвену звезду, БКК Раднички и италијански Италмецо из Барија. По завршетку тренерске каријере, 1995. је постао први директор КК Хемофарм из Вршца.

Васојевић је седми тренер са простора бивше Југославије у „Кући славних“. Пре њега су изабрани Александар Николић и Ранко Жеравица (2007), Мирко Новосел (2010), Душан Ивковић (2017), Богдан Тањевић (2019) и Светислав Пешић (2020).

Међу „бесмртнима“ су и петорица легендарних играча Радивој Кораћ, Дражен Далипагић (2007), Драган Кићановић, Владе Дивац (2010) и Зоран Славнић (2013), као и тројица пионира југословенске и српске кошарке – Борислав Станковић, Радомир Шапер и Небојша Поповић (2007).