Da je veliki Miroslav Antić danas živ, proslavio bi svoj 91. rođendan, a možda nam i u to ime darovao poneku čarobnu pesmu kakvu je samo on umeo da napiše. Iako dugo nije među živima, mi ćemo danas, simbolično, proslaviti ovaj dan našim skromnim doprinosom, sećanjem na njega i trudom da ga nikada ne zaboravimo.
Ko je bio Mika Antić?
Mika Antić važi za jednog od najpopularnijih posleratnih pesnika na našim prostorima. Međutim, iako je pripadao čitavoj Srbiji, mi Novosađani smo ga uvek svojatali i on je, nekako, uvek bio naš!
Razlog tome nije samo ljubav Novog Sada prema Miki, već i Mikina neosporna ljubav prema Novom Sadu.
On bi jednostavno imao talenat da pronađe lepo u svemu.
Iako nikada nije bio funkcioner ili član FK Vojvodina, Mika Antić navijao je za crveno-belu novosadsku ekipu svim srcem.
„Makar ispala u podsavez, Vojvodinu neću izneveriti“ citat je upravo Antića, koji se u toku prošle godine u jednom momentu našao i na novosadskim bilbordima u sklopu akcije kluba.
Svoju podršku „Staroj dami“ Antić je ovekovečio pesmom, koju klub i danas koristi kao zvaničnu himnu.
Vezujemo ga za romantične izjave ljubavi, šašav, drugačiji pogled na realnost i beskrajne boemske noći.
Bio je toliko običan, a neobičan čovek. Pored književnosti po kojoj se i proslavio, bavio se novinarstvom, filmom, a bio je i vrstan slikar!
Bio je od onih Novosađana koji sede na klupi i zamišljeno čitaju novine, onih koji kada šetaju upijaju lepotu svakog pedlja koji pređu, onih koji su lepotu unutar sebe umeli da prenesu i spolja.
Pored velike zbirke umetničkih dela, sećanje na njega održavaju i “Antićevi dani“ koji se od 2007. godine obeležavaju svake druge nedelje marta u godini, ali i njegov spomenik u Dunavskom parku, koji se nalazi na nezaobilaznoj ruti svih umetnički osvešćenih turista koji dođu da nas posete.
Umeo je da kaže da se u našem gradu ostaje zauvek. Često je naglašavao da to nije zbog vanvremenske lepote i da to čak nije ni izbor, da je to jednostavno tako čak i kada dođeš sa polupraznim koferom… Nešto ti ne da da odeš.
Zbog toga je, kada je odlazio na onaj svet, poželeo da mu na groblju pročitaju “Besmrtnu pesmu“ i odsviraju “Pira mange korkoro“ kako bi njegov olazak iz Novog Sada bio što dostojanstveniji i što manje tužan.
Deo “Besmrtne pesme“:
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
Preuzmite android aplikaciju.
