Почетна > Србија
Србија

Мијатовић: Експлоатација литијума безбедна за околину ако се испоштују све процедуре

Генерални секретар Савеза инжењера рударства и геологије Србије Предраг Мијатовић изјавио је данас да је деканка Рударско-геолошког факултета у Београду Биљана Аболмасов у праву када каже да експлоатација литијума у Јадру може да буде потпуно безбедна за околину уколико се испоштују све законске процедуре које је Србија донела и донесу сви неопходни технички документи који прате отварање рудника.
Фото: Unsplash/Dominik Vanyi

Мијатовић је за ТВ Прва рекао да морају да се испоштују сви технички и еколошки услови приликом свих ископавања, напомињући да ископавања олова и цинка нису ништа мање ризична, а да у Србији постоје четири таква рудника и да нема проблема у вези са животном средином.

Он је додао да је Рио Тинто озбиљна велика компанија која планира да уложи око две милијарде у ископавање литијума у Јадру и да сигурно не жели уништење тог подручја.

Према његовим речима, Рио Тинто је направио у Јадру неколико стотина бушотина са којих је узето неколико хиљада узорака руде и урађен је велики број анализа ради доношења одређених закључака.

Он је истакао да ће технологија естракције у Јадру бити потуно нова јер је у питању јадарит, напомињући да је Рио Тинто добио сертификат за експлоатацију у Аустралији.

Поводом спекулација да ће бити повећан број обољевања од рака, деце са две главе, четири ноге због рударења литијума, Мијатовић је истакао да то нису утемељена тврђења, већ апокалиптична.

Према његовим речима, такве тврдње нису у вези са струком, већ се измишљају ствари.

Он је навео да се после НАТО бомбардовања повећао број оболелих од рака.

Мијатовић је истакао да је у раду под називом Потенцијални утицај рудника на Западну Србију погрешно закључено да би експлоатација литијума у Јадру била погубна и да је нетачно да би 20 километара квадратних било загађено.

Навео је да би могућа зона утицаја могла бити око 800 хектара, а да ће слегање терена вероватно бити на мањој површини.

Према његовим речима, површинска инфраструктура рудника захватила би 500 хектара, а биће посађен већи број стабала него што ће бити посечено.

Мијатовић је навео да главни рударски пројекат треба да дефинише техничке ствари као што су количина руде за експлоатацију и количина отпада.

Истакао је да ће бити спроведена и геохемијска и хидрогеолошка истраживања, а да ће основу свега представљати рударски пројекат подвргнут контроли, и додао да експлоатација неће почети у наредне две године док се не обаве сва испитивања.

Када је реч о транспорту киселине до рудника, Мијатовић је рекао да је то одређено транспортним правилима и да ће се обављати вероватно железницом у контролисаним условима, као и да су за то потребни добра железничка мрежа и коришћење возова цистерни.

Мијатовић је истакао да би цео процес експлоатације литијума био праћен одређеним мониторингом, тако да би евентуални еколошки акцидент био одмах уочен.

Он је такође рекао да се у раду Потенцијални утицај рудника на Западну Србију погрешно наводи да на том подручју у Јадру живи 20.000 становника и да има 14.000 пчелињака.

Мијатовић је рекао да су професори са Рударског и Машинског факултета тражили да се повуче тај рад и да се том тексту дају паушалне констатације.

Он је додао да су професори са Пољопривреденог факултета такође дали негативно мишљење о том раду.

 

MUP: Osam saveta za bezbedno korišćenje interneta za roditelje i decu

Преузмите андроид апликацију.