„Бог је највећи. Смрт Америци. Смрт Израелу. Проклетство Јеврејима. Победа Исламу!“ – овај слоган званична је парола покрета Ансар Aлах, познатијег под именом Хути.
Покрет је настао 1990-их година са циљем верског препорода заједитске заједнице, посебне школе шиитског ислама који практикује више од половине становништва Јемена. Верски, политички и на послетку војни вођа покрета, Хусеин ал Хути, по чијем ће имену покрет остати познат, покренуо је 2004. године оружану побуну на северу земље против централне власти. Од 2014. Јемен се налази у стању грађанског рата током кога су Хути заузели главни град Сану, док је „међународно призната влада“ коју су војно подржали Запад и Саудијска Арабија, наставила да контролише Аден. Несумњиво, кључна подршка Хутима долази из Ирана, стожера шиитског ислама, који је преко Хута у Јемену, шиитских паравојски у Ираку, потом сарадње са Дамаском и на послетку Хезболаха у Либану створио своју „осовину отпора“ на Блиском истоку.
Управо снаге иранске „осовине отпора“ одговориле су оружаним путем на офанзиву коју је израел започео у Гази почетком октобра прошле године. Сем ракетних напада на сам Израел, Хути су у новембру отпочели са нападима на бродове у Црвеном мору који су се показали врло успешним с обзиром на стратешку позицију Јемена према мореузу Баб ал-Мандаб. Циљ операције, чији корен свакако треба тражити у стратегији Ирана, јесте да отежа снабдевање Израела и изврши економски притисак на земље Запада које га прећутно или отворено подржавају.
Наиме, до 20% теретних бродова у свету, и 10% сирове нафте, пролазе управо кроз Црвено море. Најважније компаније из области транспорта попут данског Moller-Maersk и немачког Hapag-Lloyd које обично користе Суец, преусмериле су своје руте на пут око целог афричког континентa. Ово не значи само 10 дана дуже путовање, већ се значајно одражава на доступност и цене добара. Према Freightos Baltic Index трошкови испоруке стандардног контејнера порасли су за 146% у 30 дана до 17. јануара. Подаци немачког Института Кил показују да је тренутни обим терета 66% мањи него што би се иначе очекивало, на основу просека између 2017. и 2019. Једина израелска лука на Црвеном мору, Елиат, бележи смањење промета за 85%.
Таргетирање виталних економских интереса Запада показало се као ефикасан приступ за Хуте. Ваља напоменути да и поред десантирања снага Хута из ваздуха и са мора, заузимања два брода и гађања десетине противбродским ракетама и дроновима – ниједан живот цивила није изгубљен. Одговор је уследио у виду коалције предвођене Сједињеним државама – поморска операција „Чувар напретка“, као и гађање циљева у самом Јемену резултирало је смрћу неколико десетина Хута као и погибијом двојице припадника америчких специјалних јединица. За сада операција САД није дала жељене резултате, саобраћај кроз Црвено море и даље је у блокади док се сукоб са Ираном додатно заоштрава.
Американци су током јануара у ваздушним ударима усмртили високе официре Иранске револуционарне гарде у Дамаску, док су 28. јануара про-иранске милиције из Ирака употребом беспосадне летелице погодиле америчку базу у Јордану усмртивши три војника. Овај напад јасно демонстира способност за ескалацију одређених не-државних актера, нарочито када узмемо у обзир значајне оружане капацитете које је Иран обезбедио Хутима – балистичке и крстареће ракете, бпл дугог домета, ловачку авијацију и слично. Како сукоб на Блиском истоку све више преузима карактер директне конфронтације између САД и Ирана, улога Хута као и блокаде Црвеног мора постају све критичније у геостратешком погледу.
Аутор: Михајло Олујић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Mihajlo Olujić: U susret budućnosti – vojna industrija Srbije na sajmu „Partner 2023“ (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
