Уобичајенија код оних који већ имају проблеме са анксиозношћу или депресијом, метеоропатија у својим најинтензивнијим облицима може утицати на квалитет живота оболелих.
Метеоропатија (или сезонски афективни поремећај) манифестује се циклично симптомима као што су промене расположења, поспаност и умор који се јављају током сезонских промена, посебно у јесен и зиму, а затим се побољшавају како се приближавамо пролећу. Чешће код оних који већ имају проблема са анксиозношћу или депресијом, метеоропатија у својим најинтензивнијим облицима може утицати на квалитет живота оболелих.
Шта је метеоропатија
Термин метеоропатија односи се на скуп одређених физичких и менталних поремећаја који се јављају у зависности од временских или сезонских промена климе.
Из научне перспективе, психијатар Норман Е. Росентхал идентификовао је 1984. метеоропатију као сезонски афективни поремећај (САП), дефинишуц́и је као психијатријски поремећај специфично повезан са варијацијама у животној средини. Како каже психијатар, малаксалост би била последица потешкоћа организма да се прилагоди временским променама.
Како се манифестује циклични поремећај
САП је поремећај који се манифестује:
-афективним симптомима и симптомима понашања
-променљивим интензитетом
-цикличном периодичношћу
– САП карактерише скуп симптома депресије који се редовно понављају у исто време и, најчешће, зими. У класичном облику поремећаја (зима-САП), клинички симптоми се јављају на почетку јесење сезоне, достижу врхунац у зимској сезони, а нестају или се побољшавају током летње сезоне – објашњава др Marta Colombo, психолог у Полицлиницо San Marco и Smart Clinic Le Due Torri.
Међутим, постоји и летњи облик поремећаја:
– Ово је лето-САП. Мање уобичајено, погађа око 3 процента пацијената, са симптоматологијом која почиње рано у пролец́ној сезони, погоршава се током летње сезоне, а нестаје или се побољшава у зимским месецима – додаје она.
Симптоми метеоропатије
Најчешћи симптоми су:
-промене расположења (депресија, раздражљивост, нервоза итд.)
-поспаност и прекомерна потреба за сном
-склоност социјалној изолацији
-исцрпљеност и астенија
-тешкоће у концентрацији
-повећан апетит, посебно према угљеним хидратима
-бол у стомаку
-бол у зглобовима
Узроци сезонског афективног поремећаја
– Поред метеоролошког утицаја, узроци сезонског афективног поремећаја могу се приписати и биолошким факторима, везаним за производњу:
серотонин: који се назива хормон среће, неуротрансмитер је који се стимулише сунчевом светлошћу и ствара осећај задовољства и благостања
мелатонин: хормон који делује као биолошки сат тако што се активира током ноћних сати и главни је регулатор сна.
Особе које пате од сезонских афективних поремећаја више су погођене променом годишњих доба јер имају тенденцију да производе велике количине серотонина током лета, па су неиспаване и раздражљивије, и да производе веће количине мелатонина у зимским месецима, постајући склоније поспаности и погоршању расположења – објашњава др Colombo.
Фотопериод
Осим овога, према такозваној „Хипотези фотопериода” Rosenthala(трајање дневног природног осветљења), метеоропатија такође би била узрокована повећањем индивидуалне осетљивости у функцији скраћивања дневног светлосног периода (који се смањује у зимској сезони).
Из ових разлога, могуће је уочити велику варијабилност у распрострањености САП у различитим географским областима:
резултати су максимални у земљама високих географских ширина (где је фотопериод знатно смањен у зимским месецима)
резултати су најнижи у земљама ниских географских ширина (где је фотопериод мање смањен у зимским месецима).
Пример је да у Сједињеним Државама САП погађа само 1,4 одсто становништва на Флориди и расте на 8,9 процената на Аљасци.
Ко је највише угрожен
Утврђено је да су неки људи подложнији метеоропатији посебно:
жене, посебно оне које су већ склоне предменструалном синдрому, поремећају такође цикличног обрасца који дели многе симптоме са САП (хиперфагија, хиперсомнија, повећање телесне тежине, жудња за угљеним хидратима, анергија, погоршање афективних симптома у вечерњим сатима)
старије особе
они који пате од промена, неуролошких или психолошких, у расположењу, циклусу спавања и буђења
они који већ пате од депресивних и анксиозних или повезаних симптома (различите промене којима је тело подвргнуто погоршавају већ постојеће поремећаје)
особе које имају посебно поремећен, стресан и неправилан начин живота
они који пате од стања као што су реуматизам, главобоља, хипертензија итд.
Лекови против метеоропатије
Један од третмана за САП је светлосна терапија или фототерапија.
– Као што је поменуто, промене у вези са фотопериодом могу утицати на циклусе расположења. Ово сугерише да светлосна терапија може бити ефикасан третман. Ова терапија, посебно, користи посебне лампе које могу да емитују ултраљубичасте зраке (сличне онима које се налазе у сунчевој светлости) – истиче др Colombo.
Фототерапија се такође може састојати од природног излагања сунчевој светлости провођењем више времена на отвореном.
– Вежбање се такође показало као ефикасан облик терапије, док су са фармаколошке стране, ССРИ (селективни инхибитори поновне хватања серотонина) антидепресиви, посебно, показали ефикасност.
Користан може бити и психотерапијски третман, посебно когнитивно-бихевиорална терапија, која помаже особи да идентификује и смањи негативне мисли и понашања и научи нове здраве начине како би боље управљала симптомима.
– Коначно, постоје и практични кораци који се могу предузети и одржавати током целе године како би се ојачали лични ресурси појединца и избегла изолација, стрес и анксиозност, који, као што се види, могу да промовишу настанак САП – предлаже др Colombo. То укључује:
технике опуштања и медитације
повећану физичку активност и активности на отвореном
дијететске трикове (као што је ограничавање скроба, а посебно шећера)
осветљавање и осунчавање свог окружења
планирање зимског или летњег путовања у зависности од врсте САП.
Преузмите андроид апликацију.
