U arhipelagu Malih Sundskih ostrva u Indoneziji još uvek se mogu pronaći komodo zmajevi koji, iako ne bljuju vatru i ne lete, izazivaju strahopoštovanje.
Komodo zmajevi mogu da budu dugački i do tri metra i teški 70 kilograma. Kada žele da uhvate plen, trče brzinom i do 29 km na čas, a kada konačno uhvate jelena ili bivola, otpuštaju antikoagulans koji sadrži otrov, a koji ubrzava gubitak krvi i umiranje.
Zubi su njihovo glavno oružje, a ako plen ne strada od posledica ujeda, nastaviće da krvari dok potpuno ne ostane bez krvi i ne ugine.
Ovi opasni komodo zmajevi (Varanus komodoensis) žive na ostrvima Rinka, Gili Motang, Nusa Kode, Flores i Komodo u Indoneziji.
Veruje se da se ovi najveći gušteri na svetu nalaze među poslednjim preživelim džinovskim gmizavcima koji su hodali Australijom pre milion godina. Naučnici veruju da su se ovi gušteri proširili ka zapadu i konačno dospeli do indonežanskih ostrva pre oko 900.000 godina.
Dakle, oni su preživeli ledeno doba, porast svetskog mora i mnoge zemljotrese i cunamije koje su zadesila Mala Sundska ostrva, ali uprkos njihovoj izdržljivosti, naučnici su kasnih 1970-ih godina počeli da se brinu za njihov opstanak.
Naime, lovci su počeli da love i prodaju komodo zmajeve zoološkim vrtovima i privatnim kolekcionarima, a čak i kada je ta praksa zaustavljena, veliki lovci su nastavili da ih love poput trofeja, koji moraju da osvoje. Stoga je na Crvenoj listi Međunarodne Unije za zaštitu prirode ovaj zmaj označen kao ranjiva i ugrožena vrsta.
Početkom 1980-ih godina je Indonezija, u želji da očuva vrstu komodo zmajeva, napravila Nacionalni park „Komodo“, koji obuhvata tri glavna ostrva Komodo, Rinka i Padar i brojna manja ostrva. Ovaj Nacionalni park se od 1986. godine nalazi na listi svetske baštine.
Najveći gušteri na svetu oduvek inspirišu naučnike širom sveta, pa je jedno od tih istraživanja naučnika iz Američkog prirodnjačkog muzeja inspirisalo i stvaraoce filma „King Kong“.
Očuvanje vrste je najbitnije
Naučnici koji su se bavili ovom vrstom smatraju da ona može da bude očuvana samo od strane lokalnog stanovništva, pa je tako projekat i stavljen u ruke Indonežana.
„Očuvanje ove vrste može da bude efikasno i održivo samo ako je u vlasništvu lokalaca“, rekao je Klaudio Ciofi, biolog sa Univerziteta iz Firence, još sredinom 1990-ih.
Zmajeva najviše ima na ostrvu Komodo, po kojem su i dobili ime. Mnogi žive i van rezervata, i tada dolazi do borbe sa lokalnim stanovništvom zbog lova na jelene i divlje svinje.
Međutim postoje rendžerske patrole koje sve drže pod kontrolom. Istraživači su otkrili ovu vrstu nedaleko od severne obale ostrva Flores, gde ih ranije nije bilo.
„Ovo je veoma važno zato što dokazuje da se i ljudi angažuju na očuvanju vrste komodo zmajeva i da ih štite. To uliva nadu“, kaže Ciofi.
Prošlog marta su se indonežanski konzervatori sa Odeljenja za šumarstvo, naučnici iz „Kerbal space“ programa i lokalno stanovništo pobrinuli poput ponosnih roditelja da se jaja komodo zmajeva izlegu bezbedno i da mladunci pronađu siguran put do skloništa, pa tako danas na ostrvu Komodo živi šesnaest beba zmajeva.
Preuzmite android aplikaciju.
