Meksiko Siti ili kako Meksikanci nazivaju svoj glavni grad, Ciudad de México, jedan je od najvećih gradova sveta, koji broji oko 23 miliona stanovnika.
Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 2240 m, na mestu nekadašnjeg jezera Teskoko. Danas tlo polako tone, jer njegove močvarne odlike ne mogu da nose masivne objekte koji krase ovaj prelepi grad u kojem se prepliću lepote mezoameričkih civilizacija i španskih raskošnih građevina.
Nemojte se iznenaditi ako osetite podrhtavanje tla. To je ovde „normalna“ pojava. Prihvatili smo tu činjenici i krenuli u obilazak ovog zanimljivog grada.
Meksiko Siti, spoj bogatstva i siromaštva, moderne arhitekture i starih četvrti, mezoameričke civilizacije i španskih osvajača, samo su neki od razloga zašto ga treba posetiti. Pisati o Meksiku je veoma teško, jer iziskuje veliki broj stranica, te sam odlučila da se u ovom tekstu držim samo glavnih turističkih tačaka u najvećem gradu Meksika. Muzika, hrana, mentalitet ljudi Meksika su teme koje zahtevaju poseban tekst kako bi se dočarala sva punoća ukusa, boje, vesela muzika i isti takav mentalitet ljudi.
Kada sam odlučila da će jedna od mojih sledećih destinacija biti Meksiko, suočila sam se sa pitanjima dragih ljudi o sigurnosti, jer na televiziji malo malo pa osvane neki mafijaški obračun. Međutim, nijednu neprijatnu situaciju nisam doživela u Meksiku. Držali smo se proverenih ruta, nismo baš pešačili kroz favele. Metro smo koristili bez ikakvog problema, ali smo ipak najveći deo grada prepešačili, uživajući u njegovoj nesvakidašnjoj arhitekturi i ljudima koji su veoma prijatni i neprocenjivo harizmatični.
Za sve koji vole da šetaju, ulica Reforma je tačka od koje sve počinje. Ona spaja sve glavne znamenitosti ovog megalopolisa; na jednoj strani Zokalo, stari grad, a na drugoj Park Čapultepek, koji je posebno mesto za koje treba da izdvojite nekoliko dana da bi spoznali sve njegove tajne i blagodeti.
Avenija Reforme (Pasao de Reforma)
Ova avenija je najveća ulica koja se proteže kroz Meksiko Siti, napravljena po uzoru na velike evropske metropole. Kako se krećete Reformom, naići ćete na desetine spomenika, od koga su najpoznatiji spomenik Kristoferu Kolumbu i spomenik „Anđeo nezavisnosti“, sagrađen u čast nezavisnosti Meksika od Španije.
Ulicu Reformu, kao i ostale delova grada, krase izuzetno lepi drvoredi Žakarande, prekrasnih ljubičastih cvetova. Takođe, svoje mesto na Aveniji Reforma, našle su mnoge poslovne zgrade impozantnih visina izdignutih iznad ljubičastih krošnji. Zanimljivo je reći da je grad izuzetno čist. Iako velik, kante za otpatke nisu postavljene na svakom ćošku, ali su Meksikanci naučili da sa sobom nose svoj otpad i tako čuvaju čistoću grada. Tako je bar sa onim delovima kuda smo se mi kretali.
Park Čapultepek (Bosque de Chapultepec) i Naconalni muzej antropologije( Museo Nacional de Antropología)
Park Čapultepek predstavlja zelenu oazu u sred centra megalopolisa. U jednom delu parka, dočekala nas je statua bivšeg predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, koji je za vreme komunističke vlasti u Meksiku bio veoma poštovan.
Park-šuma Čapultepek, dva puta veći od Central parka u Njujorku, je oaza mira i čistog vazduha za sve stanovnike glavnog grada Meksika. U parku su smešteni jezero, zoološki vrt, botanička bašta, razni sadržaji za relaksaciju. Uzdignut na brdu parka Čapultepeka, nalazi se dvorac koji je služio kao odbrana grada od američkih snaga 1847.godine.
Takođe, u ovom parku smešten je i Antropološki muzej, najznačajniji muzej naroda Meksika, u kome možete videti ostatke civilizacija koje su naseljavale ove teritorije, od Olmeka, Zapoteka, Tolteka, Asteka, Maja itd. Ovo je zapravo jedinstvena riznica kulturnog nasleđa indijanskih naroda sa prostora Mezoamerike.
Stari grad (Centro Historico de la Ciudad de Mexico)
Upravo na ovom mestu, Asteci su osnovali grad 1325. godine i dali mu ime Tenočtitlan. Kako legenda kaže, bog Sunca je svom narodu dao zadatak da pronađu novu domovinu, tamo gde orao sedi na kaktusu i jede zmiju. Usred jezera Teskoko su zatekli ovu scenu. I upravo ova tri simbola, orao, zmija i kaktus su elementi grba Sjedinjenih Meksičkih Država. Zapravo ovaj predeo je bio strateški dobrog položaja, pogodan zbog plitkih jezera, koja su bila izvor vode i ribe. Baš na ovom mestu, nalazio se grad sa Velikim hramom, čiji su ostaci još uvek prisutni u samom centru Meksiko Sitija.
Danas se ovde nalazi ogroman trg Zokalo (Zocalo), jedan od najvećih trgova na svetu, odmah posle trga u Moskvi i Pekingu, veličine devet kvadratnih kilometara, zaštićen od strane Uneska, deo je istorijskog dela Meksiko Sitija.
Dominantna građevina na poznatom meksičkom trgu je katedrala Metropolitana, sagrađena od kamenja ostataka nekadašnjih piramida grada Tenočtitlana. Ovako masivna građevina, sagrađena od strane španskih osvajača, ne ostavlja nikog ravnodušnim. Ali nažalost, masivnost građevine ne odoleva ovom trusnom područiju. Peskovito tlo je dodatno doprinelo da čitav istorijski deo Sjuidad de Meksika polako tone.
Takođe, na trgu Zokalo nalazi se Nacionalna palata čija je čitava unutrašnjost oslikana muralima čuvenog Dijega Rivere.
I baš na tom mestu, gde se susreću nasleđa španskih doseljenika i ostaci nekadašnjeg astečkog grada, pažnju su nam privukli Indijanci, sa perima na glavama, koji uz muziku i upotrebu bilja vrše obred skidanja zlih sila. Za trenutak kao da smo se našli u vremenu stare civilizacije Asteka.
Palata lepih umetnosti (Palacioo de Bellas Artes)
Palata lepih umetnosti, sagrađena od najfinijeg mermera iz Italije i keramike iz Pečuja, glavno je mesto kulturnih dešavanja Meksiko Sitija. Na ovom mestu se takođe mogu videti dela Dijega Rivere.
Odmah pored Palate lepih umetnosti smešten je park pod nazivom Alameda central, u čijem se središtu nalazi prilično veliki spomenih sagrađen od belog mermera posvećen meksičkom predsedniku indijanskog porekla Benitu Huarezu.
Plutajuće bašte (Xochimilco)
Ako dođete u Meksiko, nikako nemojte preskočiti posetu plutajućoj bašti Sočimilko. Sočimilko je protkan kanalima za navodnjavanje, koji su ostaci vodenog transportnog sistema Asteka. Lagano ploveći kroz kanale, uz zvuke marijačija, tekilu, vozite se šarenim brodićima kroz nesvakidašnje predele, veštačka ostrva tzv „Činampe“. Ova ostrva su pravljena od trske koje su uvezane, pa se blatom prekrivaju i tako su se koristile za sejanje useva, koji su navodnjavani iz kanala izmeću ostrva.
Muzej Fride Kalo
Ova slavna umetnica rođena je u Kojoakanu, nekada malom mestu, a danas delu Meksiko Sitija. Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi su šokantni u prikazima bola i teškog života žena. Čak pedeset pet od njenih sto četrdeset tri slike su autoportreti. Bila je pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama.
Muzej pruža uvid u, ne samo dela, već i život ove poznate slikarke.
Teotivakan (Teotihuacan)
Pedesetak kilometara od meksičke prestonice, nalazi se lokalitet Teotivakan, Unesko zaštićeno područije. Na putu do lokaliteta mogu se videti šarene fasade favela, koje u svojim uskim ulicama kriju ne tako raskošnu stranu Meksika. To su najsiromašniji predeli Meksiko Sitija, i nimalo sigurni.
Lokalitet nekadašnjeg grada Teotivakana, iz preastečkog doba čiji naziv na astečkom jeziku znači „Mesto gde čovek postaje Bog“, zapravo i jeste božansko. U samom centru nailazi se na ostatke hrama posvećenog bogu Kecalkoatlu, pernatoj zmiji, koju se drevne civilizacije ovog područija veoma poštovale.
Nedaleko od hrama, prolazeće kroz Aveniju mrtvih izdiže se masivna piramida Sunca, dominantna građevina na ovom lokalitetu.
Na drugom kraju Avenije smeštena je nešto manja piramida Meseca, sa koje se pruža prelep pogled na čitav lokalitet. Još uvek se sa sigurnosti ne zna ko je i kada je sagrađen ovaj velelepni grad, ali jedno je sigurno, da je u njemu bilo mnoštvo hramova i palata.
Glavni proizvod grada Teotivakana jeste opsidijan, vulkansko staklo, koje danas ima izrazitu vrednost, a od koga su se proizvodili noževi, strele i mačevi.
Iako su Španci svojim dolaskom na prostor Mezoamerike, izvršili snažan uticaj na narode koje su zatekli, a pre svega u kulturnom i religijskom smislu, ipak se svuda primećuju ostaci šamanske tradicije kod današnjih stanovnika Meksika. Ovo posebno postaje vidljivo u periodima ravnodnevnice kada je čitav prostor Teotivakana zatvoren za turiste jer mnogi potomci mezoameričkih naroda dolaze u okrilje piramida Sunca i Meseca, vršeći rituale.
Ukoliko ste ljubitelj modernih gradova, ali isto tako volite istoriju i priče o drevnim narodima, a uz to volite i dobru hranu i marijačije, onda nesumljivo da je Meksiko Siti lokacija koju treba da posetite.
Autor teksta: Mi.Ma.
Preuzmite android aplikaciju.
